11. epizoda – Sithol je ABC ubica

Krvava priča o afričkom silovatelju Sithol Mojsiju 

Južnoafrički Aparthejd trajao je od 1948 do 1994 godine. Rasna diskriminacija izražena u svim sferama života koju je sprovodila bela rasa godinama je bila apsolutno nepodnošljiva. Zabrana mešovitih brakova, ljubavnih i prijateljskih veza između dve rase, nezapošljavanje, zabrana zdravstvenog osiguranja i ostalih ograničenja konačno je bila prekinuta 1994 godine. Međutim, nisu svi pronašli svoju sreću tih godina. Najmanje četrdesetak porodica uvijeno je u crno nakon što je južnoafrički Mojsije uspeo da ih razdvoji od njihovih najmilijih.

Mojsije Sithol detinjstvo je proveo u siromašnoj četvrti Boksburga u Gautengu. Bez oca je ostao kao dete, a majka ga je ubrzo zatim i napustila. Sa svojom braćom i sestrama tri godine je proveo u sirotištu gde su ga ostala deca maltretirala. Verujem da niste začuđeni za još jedno nesrećno detinjstvo koje je preživeo naš ‘’junak’’ sa druge strane zakona. Kao tinejdžer bio je osuđen na sedam godina zatvora zbog silovanja devojke. Kao i David Simelane iz Svazilenda tvrdio je da je nevin. Njegovim koracima je krenuo i prilikom puštanja na slobodu.

Država je tek kasnije priznala da je pogrešila što ga je uopšte pustila iz zatvora, a videćete i što. Osniva organizaciju mladih koja se bavi suzbijanjem i borbom protiv zloupotrebe i trgovinom dece. Na intervjue za učlanjenje su uglavnom dolazile devojke, možda da su bile bolje informisane ne bi se prijavljivale. Tokom intervjua Sithol je odvodio kandidatkinje na zabačene oblasti van grada gde ih je silovao i ubijao. Mesecima kasnije tela su pronađena u poluraspadnutom stanju. Noviji leševi kojima nije trebalo toliko vremena da budu otkriveni odavali su sistem i metodologiju samog zločina. Mojsije je zabludama uspevao da prevari devojke i obećavao im je razne poslovne mogućnosti.

Međutim, umesto posla nudio im je smrt. Prva žrtva bila je belkinja iz Ateridžvila, u blizini Pretorije. Prvo ju je ošamutio, zatim silovao. Četiri sata bila je van svesti i za to vreme Mojsije nije sedeo skrštenih ruku. Seksualno se iživljavao nad nesrećnom devojkom, da bi je na kraju zadavio, kako ne bi mogla kasnije da oda njegovu stravičnu tajnu. Policija je mesecima pronalazila mrtva ženska tela ostavljena u donjem vešu i sa jednom porukom. Na leševima je krvlju bilo ispisano ‘’kurva’’, što je moglo već tad da se protumači kao osvetnički čin. Krajem 1994 godine Mojsije menja svoje odredište, odlazi u Boksburg. U novom okruženju nastavlja sa starom praksom, međutim počeo je i da poziva porodice nastradalih devojaka i da im se podsmeva. Situacija je bila nepodnošljiva i toliko ozbiljna da je tadašnji predsednik Južne Afrike Nelson Mendela lično došao u Boksburg i najavio hvatanje ubice.

Avgusta 1995 godine Sithol je bio lociran u društvu tadašnje devojke, kasnije će se ispostaviti, nove žrtve. Kako se situacija pogoršavala, Mojsije se malo smirio i uspeo da zavara trag. Iz nepoznatih razloga dva meseca kasnije poziva novinarku Tamsen De Ber i preko telefona priznaje da je on serijski ubica kog traži čitava država. Priznaje da je motiv njegovog zločina zapravo osveta zbog neopravdanih sedam godina provedenih u zatvoru. Prilikom saslušavanja Mojsije otkiva da je broj žrtava zapravo 76, što je duplo više nego što su inspektori u tom trenutku pretpostavljali. Na lekarskim pregledima bio je pozitivan na HIV, dok je sam proces suđenja kratko trajao. Situacija je bila poprilično jasna. Sithol je osuđen na 2410 godina zatvora, odnosno 930 godina uslovno. Dobio je nadimak ‘’ABC ubica’’, jer je ubijao po gradovima: Ateridžvilu, Boksburgu i Klivlendu (Cleveland). Dobro se prijavio na vreme, mogao je celu abecedu da prođe.

Danas o Mojsiju Sitholu postoji dokumentarni film ‘’Moses Sithole: the South African strangler’’ koji detaljno opisuje njegov život i ubistva. Sagovornici na filmu su autentični, među njima je i Nelson Mendela.

Moses Sithole (Južna Afrika 1964 – present)