Peta epizoda: “Rođeni zlikovac”. Priča o Aliu Asghar-u

Priča o iranskog davitelju i koljaču Aliu Asghar-u

Početkom prošlog veka, uprkos nestabilnoj situaciji i ratovima, u Evropi su se slušale priče o stravičnim zločinima nad dečacima i jednoj neobuzdanoj zveri sa Bliskog Istoka. Ostaje zabeleženo da ni sami novinari koji su pisali vesti nisu bili sigurni u tačnost detalja. Nisu verovali da tako nešto postoji. Nije to nikako bilo bez razloga, Ali Asghar je krenuo u svoj pohod.
Zvanično prvi serijski ubica iz Irana rodio se 1893 godine u blizini Teherana. Otac Ali Mirza bio je poznati ulični zlikovac i kriminalac koji je pljačkao i ubijao širom zemlje, a ni majka mu nije bila spašena. Zajedno sa porodicom još kao dete prelazi da živi u glavni grad susednog Iraka, Bagdad. Nije mu dugo trebalo da se odvaži I počne sam da se brine o sebi. Tamo je kao petnaestogodišnjak silovao tinejdžere. Bio je veoma lukav, što govori činjenica da je za policiju bio potpuno neuhvatljiv. Uz zlostavljanja došla su i prva ubistva.

Pored seksualnog iživljavanja, na sad već mlađima od sebe, voleo je da muči žrtve tako da bi oni umirali u strašnim bolovima. Beživotna gola i unakažena muška tela počela su da se pojavljuju na ulicama Bagdada. Godinama se tragalo za počiniteljem bez uspeha. Nastala je panika, ulice više nisu bile sigurne. Danas kao mit se provlači priča o dečaku čije su ostatke tela sakupljali po celom Bagdadu. Upoznao se omaleni Abdul sa Asgharom na pijaci dok je prodavao ćupove. Danima su se družili da bi Ali stekao njegovo poverenje. Poziva ga na večernje druženje, međutim nastaje pravi horror. Ali zarobljava dečaka u jednoj napuštenoj baraci. Vezuje ga lancima i iživljava se nad njim. Vršio je nuždu nad nesrećnim dečakom, mučio ga je danima. Jedne noći Abdul odluči da pobegne, koristi stvari oko njega da se uzdigne do krova gde se nalazi mali otvor.

Nedelju dana kasnije Asghar pronalazi gde je Abdul živeo i ponovo ga napada. Ovog puta, da pokaže koliko je besan što je dečak pobegao, prvo ga siluje, zatim sekirom mu rastavlja delove tela i svaki pojedinačno nosi na određeni deo grada. Ali Asghar je trebao da bude uhapšen početkom 1933. godine nakon što ga je primetio jedan dečak kako siluje i ubija iračkog tinejdžera. Umesto hapšenja Asghar se vraća u Teheran gde nastavlja svoj životni put. U glavnom gradu Irana upoznaje Ibraha Al Burua s kojim počinje polako da se druži. 19-godišnji Ibrah ni ne sluti da su mu to poslednji dani života. Asghar odvodi dečka do napuštene železničke stanice gde uz pomoć užadi vezuje dečka, zatim seksualno se zadovolji sa njim gurajući mu svoje genitalije u usta. Uzima drvo i nabija mu u analni otvor. Dečak je preminuo u tim trenucima, ali Ashar nije prestao.

Krajem iste godine Borujerdi biva priveden na ispitivanje, ali zbog nedostatka dokaza ubrzo se nalazi na slobodi. Marta 1934. godine policija ga je opet privela, a ovaj put je sve priznao. Silovao, a zatim surovo je ubio 33 mladih u Bagdadu i Teheranu. Suđenje, uprkos žalbi koju je Ali Asghar podneo, okončano je tada najstrožijom presudom u Iranu. Smrtnom kaznom – vešanjem.

Zbog činjenice da se kazna izvršavala na jednom od najprometnijih ulica Teherana, zadesila se situacija da je na hiljade ljudi prisustvovalo smrti jednog od najvećih zločinaca svih vremena. Ostaje zabeleženo da je to prvo javno vešanje jednog serijskog ubice ikad, jednog ‘’Asghara ubice’’, tako su ga zvali narodi sa Bliskog Istoka. Danas roditelji u Iranu kad žele da smire svoju mušku decu pričaju im priču o ozloglašenom Ali Asghar-u. Očuvani su razni spisi, da zauvek bude zabeležen jedan tamni period u istoriji ove dve zemlje.