Najnovije Vesti
srce, Budimo oprezni! Sačuvajmo svoje srce!, Gradski Magazin

Budimo oprezni! Sačuvajmo svoje srce!

Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv. Krv se svakim otkucajem srca izbacuje iz leve srčane komore u aortu, odakle otiče do organa putem arterija bogatih elastinom i kologenom. Važan indikator funcije srca jeste srčani minutni volumen.

Cirkularni sistem u organizmu je zadužen za transport krvi do svih organa i tkiva, čime se omogućava distribucija kiseonika i hranjivih materija. Uled poremećaja cirkularnog sistema može doći do nemogućnosti pravilnog obavljanja metaboličkih funkcija organa koji se manifestuju nesvesticama, pospanošći, slabošću, senilnošću…

Najčešće bolesti:

Najčešće bolesti srca jesu slabljenje snage mišića srca (kardiomipatije); poremećaj rada srca (aritmije) i nedostatak kiseonika u srčanom mišiću zbog bolesti koronarnih sudova (aterosleroza).

Kako dolazi do ateroskleroze?

Ateroskleroza je tihi ubica. Napreduje sporo, ali sigurno. Ova bolest srca obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pektoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi shvate da imaju ovaj problem.

Šta je to infarkt?

Infarkt ili srčani udar je izumiranje dela srca zbog nedovoljnog dotoka krvi. Javlja se kao jak bol, stezanje u grudima, gušenje u sredogruđu. Bol kod angine pektoris i i infarkta je sličan, samo sto je kod infarkta mnogo jači i ne prestaje ni posle uzimanja terapija za anginu pektoris. Kod mladih ljudi infarkt se uglavnom javlja iznenada. Rad srca nakon infarkta zavisi od zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.

Hipertrofična kardiomipatija?

Hipertrofična kardiomipatija je bolest srčanog mišića. Njena osnovna karakteristika je zadebljanje srčanog misića. Mikroskopskim pregledom ćelija srčanog mišića  uviđa se nepravilan raspored mišićnih ćelija, pa se zbog toga ta pojava naziva i miokardijalna zbrka. Prema novijim istraživanjima pokazalo se da je hipertrofična kardiomipatija mnogo češća bolest nego što se ranije mislilo.

Sta je to aritmija?

Aritmija se najčešće javlja posle tridesete godine života. Ubrzano lupanje srca, praćeno vrtoglavicom, slabošću, bolom u grudima i gubitkom daha može da bude posledica aritmije srca. Mnoge aritmije se javljaju kod ljudi koje u osnovi nemaju srčane bolesti. Mnogi uzroci koji pored aritmije izazivaju i mnoge druge bolesti kardiovaskularnog sistema su:

  1. Stres
  2. Kofein
  3. Nikotin
  4. Alkohol
  5. Anemija
  6. Kašalj
  7. Dijafragmalna kila

Hajde da razmotrimo koji su uzroci oštećenja arterijskog zida:

  1. Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
  2. Visok krvni pritisak
  3. Duvanski dim
  4. Dijabetis
  5. Gojaznost

Stres izaziva infarkt!

Najveći neprijatelj čoveka je stres. On je označen kao glavni faktor rizika za nastanak srčanog infarkta i „šloga“, od čega umre oko 1/3 od svih obolelih. Izaziva lučenje adrenalina koji izaziva spazam – sniženje krvnih sudova, dok sa druge strane, veselo raspoloženje (smeh) dovodi do popustanja spazma, do širenja krvnih sudova i predstavlja najbolji anti-sres program. Budimo nasmejani i zdravi!

Bacite cigarete!

Definitivno je u pitanju društveni fenomen. Ubeđeni smo da, većina vas, više novca izdvaja za cigarete nego za zdravlje. Poznato je da nikotin pored zavisnosti izaziva i mnoga druga oboljenja. Sužava krvne sudove, smanjuje intelektualni potencijal, uzrokuje rak pluca, dovodi do neplodnosti naročito kod žena… Ima sva moguća neželjena dejstva i znatno otežava pravilan rad našeg srca. Produžite sebi život momentalnim ostavljanjem cigareta, sačuvajte sopstveno zdravlje i zdravlje ljudi oko vas.

Ne budite mrzovoljni!

Mada mrzovoljni čičica može biti zabavan u filmovima, činjenica je da negativnost, posebno kod muškaraca može da dovede do povećanja koronarnih oboljenja. Naučite da se oslobodite stresa, neprijateljstva, depresije i zabrinutosti kako bi sprečili ozbiljne zdravstvene probleme.

Izbegavajte alkohol!

Alkohol je takođe veliki neprijatelj našeg zdravlja. Izaziva depresiju i utiče na nervni sistem. Prekomernim unošenje alkohola pomažemo drugim štetnim uticajima da ometaju rad našeg srca i krvnih sudova, te dolazi do bržeg oštećenja srčanog mišica.

Gojaznost!

Rizik od srčanih oboljenja vidljiv je i pri malim povećanjima telesne mase. Otkrili smo da povećanje indeksa telesne mase ima jednak negativan učinak na srce kao i starenje.

Premalo ili previše spavnja škodi srcu!

Bilo zbog nesanice ili zbog apneje (zastoja u disanju), ako provedete nemirnu noć sa malo sna, potencijalno štetite svom srcu. Istraživanjem smo došli do zaključka da manje od šest sati sna ili čak previše spavanja, povećava rizik za oboljenje srca.

Slana hrana šteti srcu!

Sol na neki način neutralizuje elastičnost krvnih sudova i stvara temelj za ozbiljna ostećenja koja mogu dovesti do ateroskleroze, pa i srčanog i moždanog udara. Izbegavajte posoljenu hranu! Umerenost je u svemu najbolja strategija, a posledice koje sol ostavlja na naš organizam su i više nego dobar podsetnik na to.

Baviti se sportom, izbegavati stresne i napete situacije, voditi računa o ishrani, ostaviti cigarete i alkohol i nije bas toliko teško. Čuvajmo svoje zdravlje! Ne zaboravimo da ono predstavlja naše najveće blago.

O Zorica Stojković

Proveri takođe

L’ORÉAL IZABRAO NASLEDNIKA IZVRŠNOG DIREKTORA: IJERNONIMUS NA ČELU GRUPE OD MAJA 2021., Gradski Magazin

L’ORÉAL IZABRAO NASLEDNIKA IZVRŠNOG DIREKTORA: IJERNONIMUS NA ČELU GRUPE OD MAJA 2021.

Ljernonimus sledeće godine preuzima funkciju od dugogodišnjeg izvršnog direktora L’Oéal Grupe Žan Pol Agona Kliši, …

Situacija „svega mi je preko glave“ može iznedriti vašu najveću pobedu, Gradski Magazin

Situacija „svega mi je preko glave“ može iznedriti vašu najveću pobedu

U engleskom jeziku postoji reč, „overwhelm“ koja opisuje ono stanje kada smo preplavljeni stresom, anksioznošću, …

Leave a Reply

Your email address will not be published.