Četvrta epizpda: “Moskovski vuk”

Kad dobijete titulu da ste prvi zabeleženi serijski ubica u Sovjetskom režimu, onda to svakako ima određenu težinu. Još kad se na to pridoda činjenica da se Lenjin lično zalagao za Vaše hapšenje, nije čudo što vas nazivaju Moskovski vuk

Budući manijak Vasili Komarof kao tridesetogodišnjak postao je ratni profiter. Sukob između Rusije i Japana 1905 – 1906 godine Vasili je, pored toga što je učestvovao u ratu, maksimalno iskoristio da se u domovinu vrati kao bogat čovek. Svoj novac ulaže u kuću u Šabolovskoj ulici u blizini Moskve i u konje. Voleo je da trguje konjima, a nije ni sumnjao gde ga to može odvesti. Jednom prilikom na vašaru prišao mu je jedan seljanin i zatražio da proda konje. Vasili je rekao da moraju da idu kod njega kući po papire. Kad su pristigli na imanje seljanin viknu kako u Moskvi su konji jeftiniji nego kod njega. Komarofu je to bilo dovoljno da izvadi čekić i jednim udarcem mu otvori lobanju.

Telo seljanina je zakopao iza u dvorištu, a njegova dokumenta spalio. Novac je zadržao. Izgleda se to Komarofu svidelo jer je dve godine tako dovodio potencijalne kupce za konje i ubijao ih na svom imanju. Promoćudno je posmatrao prolaznike na vašaru, a obraćao se uglavnom onim imućnijim. Tako je do njegovog štanda prišao i jedan ugledni trgovac iz Moskve. Hteo je da kupi konja. Nije znao da je to samo udica u mreži koju oko njega plete ubica iz Šabolovske ulice.

Naime, tako su ga zvali. Objasnio je čoveku kako treba da odu časkom do njegovog imanja gde su mu ostali svi papiri. Scenario je dalji već poznat. Vasili je izvadio čekić i trgovca sa leđa udario u potiljak više puta. Krvi je bilo na sve strane. Njegova supruga mu je pomagala u svim ubistvima. Tako je i sad uspela da sve tragove ukloni i spremi večeru za svog supruga. Teror Komarofa trajao je sve dok nije postao sumnjiv ljudima na vašaru. Policija dobija zadatak da pretraži kuću Vasili Komarofa. Inspektori su prilikom ulaska u njegovu kuću detaljno posmatrali svaki ćošak, ali on i njegova supruga bili su sasvim mirni. U jednom momentu jedan od policajaca otvori orman u sobi, a unutra obezglavljeno telo mladog muškarca okačeno da visi, dok je glava bila položena po strani. Dok je patrola reagovala, Komarof je kroz prozor već bio pobegao.

Uhapšen je sledećeg jutra u susednom selu. Komarof je na saslušanju prvo negirao, a zatim i priznao ubistva 33 muške osobe, koje su zakopane u dvorištu iza kuće. Kad ga je sudija upitao za motiv svih ubistava, Moskovski vuk je samo zucnuo ’’Pa zbog novca’’. Vasili nije imao skrivene motive svojih zlodela, nije imao izopačeni seksualni nagon da nekog siluje a zatim mu oduzme život. On je to radio čisto zbog profita. Nakon priznanja imao je nekoliko razgovora sa psihijatrima, koji su imali zadatak da otrkiju psihološku stranu Komarofa. Sve što su mogli da napišu u izveštajima je sledeće: Potpuno hladan i smiren. Bez ikakve gestikulacije i grimasa nakon razgovora o žrtvama. Moramo ustanoviti da se radi o poremećenom manijaku. Vasili Komarof zajedno sa svojom suprugom osuđen je na smrt streljanjem. 18. juna 1923. godine u Moskvi kazna je izvršena. Vasili i njegova supruga, pre izricanja kazne, bili su upoznati sa sudbinom svoje dece. Država je radi posmatranja njihovog daljeg odrastanja preuzela decu uz obrazloženje da se nadaju da neće krenuti roditeljevim stopama.

Moskovske vlasti nisu želele da priznaju jedno vreme da postoji takav serijski ubica u njihovom društvu, čak su smišljali nekoliko drugih imena kako bi uspeli da prikriju trag Moskovskom vuku. Međutim, vremenom su otkrili i javnost je imala priliku da sazna istinu o toliko nerazjašnjenih slučaja.

Vasili Komarof (Rusija 1871 – 1923)