Svi smo mi jako dobro upoznati sa ovom rečenicom. Šta mislite o njoj? Da li zaista idealna devojka treba da bude ovakva, pored svega ostalog što bi vama u vezi nje odgovaralo.Kakvu biste devojku voleli za sebe? Da li je to baš vaša idealna buduća supruga? Kakvu biste sutra ženu, majku svoje dece želeli da imate pored sebe? I šta mislite koliko idealnih postoji? Vrlo ozbiljno pitanje svih muškaraca ovog sveta. kao i večita težnja žena da budu idealne za svog muškarca.
Počećemo sa onom rečenicom koja je postala vrlo zastupljena danas i zvezda vodilja mnogim današnjim devojkama “ Dama na ulici, domaćica u kući, a u krevetu…” Da li je to nametnuto od strane muškaraca, da li je to prototip žene kakvu bi oni želeli ili je danas to samo random odgovor i jednih i drugih jer ne znaju kako bi opisali pravu osobu za sebe. I ako se neki muškarci tokom cele mladosti zabavljaju sa devojkama koje vole otvorene odnose, dobar provod i uživanje, oni naposletku traže što bi se u narodu reklo “devojku za kuću”. Međutim, došlo je do velikih promena, očekivanja i jednih i drugih se menjaju sa godinama. Ne živimo više često u vremenu kada su naše majke bile oličenje uspešne žene koje su vodile računa o svojoj deci, bile privržene svom mužu, a očevi vodili računa o tome da porodici ništa ne nedostaje.
Nekadašnja tabu tema ravnopravnosti je bila olakšavajuća okolnost za muškarce. Iako nam se čini da je “nekada” sve bilo lakše, to baš i nije tako. Uvek su su se postavljala ista pitanja samo su se prave vrednosti koliko toliko poštovale. Današnji muškarci i žene postavili su izuzetno visoke standarde za osobe sa kojima bi da budu. Samim tim dolazimo do dela kada se muškarci i žene sve više međusobno bore i dokazuju svoja prava, a ne rade na tome da samo ostanu ono što jesu muškarci-muškarci, a žene-žene. Muškarci bar u teoriji jaki i odvazni, a žene nežnija i lepsa polovina. Nekada se živelo u vremenu kada su se stvari popravljale a ne “bacale”, što je danas vrlo redak slučaj. Ljudi odustaju od rešavanja odnosa kao da se radi o najnebitnijoj stvari, a ne shvataju da će nekada u budućnosti možda naići na mnogo teže situacije. Monogamija je zamenjana bigamijom, a prave vrednosti površnim stvarima.
A ustvari: “Srećan si ako ne saznaš koliko puta možes ispočetka”(b.o).
Zanimljiva su vremena došla, vremena kada se žene javno, uporno i glasno bore za svoja prava, dok neke druge stvaraju sliku još slabijeg ali ne I nežnijeg pola, muskarci polako gube zainteresovanost i donekle pružaju možda nesvesno istim tim ženama priliku da se dokažu i onda se tu gubi ono da su muškarci-muškarci, a žene-žene. Tako dolazimo do dela kada žene sve češće prilaze muškarcima i samim tim odaju neki “muški(?!)” utisak. Poručuju da sve mogu same, a opet na kraju dana samo žele nekoga ko će ih čvrsto zagrliti i pokazati im da je tu.
Vratiću se na početak i pokušati da definišem floskulu: “Dama na ulici, domaćica u kući, a u krevetu…”. Koliko ima takvih žena danas, ne bih se usudila ni da pretpostavim. Smatram da bi žena trebalo da bude pomalo od svega navedenog ali da ostane dosledna sebi. Verovatno nema idealnijeg. Ručak spremljen, a žena u krevetu ne miriše na zapršku, još ako sa njom može da se razgovara o svim temama…verovaćemo u to da je onda muškarac zauvek vaš. Žena, majka, kraljica vs. muškarac, otac, kralj… čudna je to partija šaha složićete se sa mnom!?
