Izvor: Youtube
Đorđe Balašević, jedan od najvećih kantautora u regiji, napisao je i snimio pesmu koju je posvetio Kemalu Montenu, prijatelju i kolegi koji je nedavno preminuo
“Kad ti zafale reči o nekom onda možeš misliti koliko ti taj neko fali. Izgubio sam šansu da otpevamo taj duet koji smo dugo dogovarali. Žao mi što nisam bio u Sarajevu”, kazao je Balašević između ostalog u video obraćanju povodom smrti Kemala Montena koji je preminuo 21. januara u Zagrebu u 67. godini života.
https://www.youtube.com/watch?v=aH4wpjdfZjw
‘Da ne bude ono, ne znam što bih reko. Znam što bih reko, samo ti ponekad nedostaju reči, a kad se to dogodi, onda znaš što ti je značio taj netko. Žao mi je što nismo dobili priliku otpevati pesmu zajedno, žao mi je što nisam bio u Sarajevu. Ovo je moj način saučešća Branki i deci. Toliko je lepih trenutaka u kojima smo se družili, toliko anegdota. Ali sve mi se one sada čine neprikladne osim jedne koja ide kao skica za epitaf. Jednom smo svirali u Banja Luci, gdje su bili svi mogući likovi s estrade i oni koji su se motali oko nje.
Neki su se uvalili u garderobu i maznuli jednu finu kožnu jaknu. Bila je to Kemina jakna, no on se te večeri jedini nije puno nervirao zbog krađe iako je u njoj ostavio sve dokumente, ključeve auta… Kao da je znao što slijedi. Za pola sata pojavili su se lopovi, šaneri, i vratili jaknu pandurima rekavši: ‘Oprostite, nismo znali da je Kemina.’ Eto, takve se priče vezuju za Montena’, ispričao je Đorđe Balašević.
DUET (Pesma za Kemala Montena)
Stari moj… Premalo smo se družili… Al smo se, ono, kužili?
I istom caru verno služili…
Zimski dan… Ko stvoren za tugovati… Al ne dam da me do’vati…
Danas nikako… Danas bolje ne…
Mi, pesnici, imamo svoje trikove… Tuga je tu za stihove…
A radost je za Voljene…
Stari moj… Sve smo se ređe sretali… Ko ‘tice smo preletali…
Bogaze gde su drugi skretali…
Ponekad… Sa mesta se ne pomakneš… A opet svima odmakneš…
Nekad ostati znači »trajati«…
Mi, pesnici, i nismo neke delije… Al’ katkad je najsmelije…
Na svome mestu stajati?
Ovaj duet zapevaću sam… Ne ide to, znam… Al’ šta bude…
Za sanjare… Male blesane… Noći besane… Za zaljubljene lude…
Harmonija par… I zera vibrata… Nasleđena stvar od starijeg brata…
S pola daha… Kap sevdaha… Sve na svom…
Kroz ponoć i muk… I pazarnom vrevom… Mine dobri duh svojim Sarajevom…
Kao refren kog zviždukaš čaršijom…
Stari moj… Gluvi nas dani napali… I tu gde rima zafali…
Još samo sveća da se zapali?
Zimski dan… Severac tuli flautu… I sve je u fejd autu…
Nit bih pevao, niti bih ćutao?
Kao kameo… K’o silueta s broševa… Dečak s gitarom s Koševa…
U pesme je odlutao..
