Gradski Magazin Kulturno Informativni Internet Portal 
Ekskluzivno za Gradski Magazin:
Proslavljeni trener Crvene Zvezde, Slaviša Stojanović, nakon velikog uspeha sa crveno belima, osvojivši titulu koji su verni navijači čekali čak 7 godina, jedini kome je to pošlo za rukom, svoj dalji angažman i karijeru nastavio je u fudbalskom klubu Lirs(Lierse), gradu Lir-u, u Belgiji. Domaćinski nas je dočekao i poveo u obilazak grada i po njegovoj preporuci na najbolje belgijsko pivo, zatim je dogovorio druženje sa ostatkom svog pobedničkog tima iz Ljutice Bogdana, omogućio nam je prisustvo na utakmici Lirs-Lokeren.
Vratili ste osmeh navijačima Crvene Zvezde, da li je osmeh stigao iz Slovenije, da li Vam je to najdraža titula u karijeri? Sigurno da jeste, da, iz više uglova, kako smo vratili osmeh navijačima Crvene Zvezde tako sam i sam sebi vratio osmeh nakon jednog lošeg iskustva sa reprezentacijom Slovenije.
Kako Vam izgleda život u Lir-u, da li ima sličnosti sa Beogradom i da možete da birate gde biste najradije živeli, Beograd, Lir ili Slovenija? Nema nikakve sličnosti sa Beogradom, ama baš nikakvih, ovde živim fino, lepo i ušuškano, mirno je, jedina sličnost sa Beogradom je što imam stručni štab iz Crvene Zvezde , Bratislava Živkovića, Kostić Miloša i Bajka, to je jedina zajednička tačka sa Beogradom. Meni iskreno nedostaje Beograd. Ovde u Liru su standardi bolji, uslovi za život kvalitetniji i mirniji za familiju, a inače što se drugih stvari tiče najverovatnije Beograd, tj Beograd uvek i trebao bih mnogo da razmislim oko te odluke.
Postali ste trener Lirsa koji od 2010. godine igra u Prvoj belgijskoj ligi i već su osvojili četiri takmičenja i Belgijski kup, da li mislite da Lirs može da stigne Crvenu Zvezdu i jednog dana osvoji Ligu Šampiona? Lirs je sve te svoje titule osvajao mnogo godina unazad, jedno 17godina unazad, proteklo je mnogo vremena od poslednjih titula tako da se puno toga izmenilo u klubu i bio je na rubu propasti pa je onda došao čovek iz Egipta i kupio klub Lirs čiji je danas on predsednik i vlasnik, glavni finansijer kluba i on je Lirs spasio od propasti. A što se tiče stizanja Crvene Zvezde mislim da je to jako teško, svi mi bismo to voleli ali neki put u ciljevima treba biti realan i dobro sagledati situaciju.
Da, to je bila famozna utakmica u istoriji Lirs-a sa Lids junajtedom koja se i dan danas prepričava, čak su i neke izjave bile citirane dugi niz godina na transparentima, na zidovima kluba, kao sto je “Remember Lierse” tj pre te famozne utakmice Lidsov slogan bio je “Remember Lids”, a posle dominacije Lirsa bilo je jasno da ta definicija ipak pripada belgijskom klubu
Da li se u Belgiji isto voli i navija za klub kao i u Srbiji ili Sloveniji, paralela? Vole i poštuju ali malo drugačije nego kao što mi navikli, oni su manje euforični, manje emocija daju, porazi se ne doživljavaju tragično kao kod nas u Srbiji, a pobede isto tako nisu tako euforične, naravno pricam o Lirsu ne bih mogao to da tvrdim za druge klubove u Belgiji. Ali zbog kulture naroda i njihovog mentaliteta, imaju drugačije shvatanje, kod nas je strastvenije, to sigurno.
Kako Vi reagujete na te poraze uopste u karijeri, da li ste mirniji,staloženiji ili? Ja reagujem i ovde i u srbiji i u Sloveniji isto na poraze, ali moje okruženje ne reaguje tako , znači u Srbiji i u Sloveniji bukvalno se poraz smatra tragedijom, to se ne sme, to je zabranjeno, barem je to moje iskustvo gde sam radio, tako da je to mnogo drastičnije nego ovde, oni ovde imaju sasvim jednostavnu filozofiju –Sutra je novi dan ajmo sutra cemo ako danas nismo, a kod nas -Danas je trebao da bude taj dan. Tako da dok shvatis da to nije toliko tragicno onda sebe mozes malo da disciplinujes. Borimo se snagom i disciplinom , kada sam došao u Lirs znao sam da me čeka težak posao, naviknut sam ceo svoj život da se borim za vrh , gde god da sam radio tako je bilo a sada se borimo za opstanak i kada je ta situacija znaš da nećeš moći utakmice da dobijaš tako lako nego se iz nedelje u nedelju boriš da upotrebiš svo svoje znanje i da se moliš da je sreća na tvojoj strani . Lirs ove godine ima mladu ekipu , imamo 13 igrača koji imaju manje od 20 godina, koji po prvi put igraju utakmice ovog kalibra onda znamo da će biti uspona i padova, takva je filozofija kluba ove godine da pruže priliku mladim igračima pa onda gde i kako ta filozofija moze da nas odvede i dovede, mi smo tu da to prihvatimo i da radimo sto bolje mozemo.
Moliću Vas za opservaciju utakmice koja je za vama Lirs-Lokeren? Posle jednog slabog perioda, rezulltatski slabijeg perioda, sa Lokerenom smo morali da u tu utakmicu uđemo sa željom naravno da pobedimo kao i u svakoj utakmici, bio je cilj da osvojimo ta tri boda, Lokeren je ekipa koja se nalazi na vrhu tabele, igrali smo protiv ekipe koja strašno dobro igra u evropskom takmicenjima , dobro vođena ekipa dobro se organizuju, uigran tim jednostavno, veoma težak posao nas je čekao, odigrali smo veoma dobru utakmicu, bio je dobar fudbal, šteta što smo promašili mnogo šansi i uz malo sreće mogli smo da zabeležimo pobedu ali smo isto tako mogli da budemo kažnjeni zbog nasih propusta na kraju, tako da sve je to doza iskustva tj doza iskustva koji mi ne posedujemo u ovom trenutku , jer nam je igrački kadar veoma mlad i tek se upoznajemo.
Slogan Lirs-a glasi strast i tradicija, da li ste osetili tu tradiciju na stadionu da li ste zadovoljni odnosom fanova prema klubu i prema Vama? Jesam, zadovoljan sam, a tradiciju jesam osetio i ona se oseća na svakom koraku, ali to je kao što sam već rekao baš drugačije sagledavanje stvari nego kod nas, ta strast i emocija je kod nas na najvećoj istanci i nije nikako za poređenje, ovde je vise manje familijarni dolazak na stadion, cela familija na okupu ili deda dolazi sa unucima, takvo je i ponašanje na stadionu, osim ovih ultras navijača koji su malo bučniji i emotivniji, bio je jedan događaj pre utakmice sa Mechelenom, a to je ovde lokalni derbi i jako je važan Lirs-u, mnogo je ta utakmica važnija nego Lirs-Anderlekt, jer kada Lirs igra sa Mehelenom tada se budi ceo grad i kao da je vanredno stanje koje ja lično nisam osetio, ali po njihovim rečima ta se utakmica pripremala 7dana molilu su navijače da dođu dan pred utakmicu na trening bilo je par dimnih bombi, petarda, mene su upozoravali da će biti bučnije i strastvenije, a meni je to sasvim normalno u Beogradu ne samo da je to jednom godišnje tako je za svaku utakmicu, a za malo jače utakmice više seva i puca, oni su takvi, za njih-mala devijacija normale i oni to odmah smatraju cudom neviđenim. A kod nas kada su stvari normalne nama je to cudno, zar ne?
Kako ste zadovoljni Vašim izborom Bajkovićem i da li je opravdao očekivanja i da li je u Lirs-u populan kao u Srbiji tj u Crvenoj Zvezdi? Meni je mnogo drago što je Bajko opravdao moje poverenje i to što je na moju preporuku došao u Lirs, to je bilo teško nije bilo jednostavno, on je odmah u prvim utakmicama pokazao da je za nas veoma bitan, i za nagradu oni su njemu poboljsali i produžili ugovor,tako da to sve govori kakav je utisak ostavio na samom početku i dao pečat sebi ali i odgovornost on ima nekako nenormalnu harizmu u sebi da gde god krene on je popularan, u Lirs-u je isto jako popularan, to je jedino ime koje se skandira i odzvanja stadionom i deca i navijači vole da se slikaju s njim, tek očekujem da njegova popularnost uzme maha ovde.
Da li ste ljubitelj piva jer znamo da su Belgijanci poznati po kulturu ispijanja piva? Ovde je na svakom uglu da tako kazem , pivo, neću da kazem kao sok ali recimo nije nikakav problem popiti pivo u 10-11h izjutra ili na konferenciji za medije i treneri pre utakmice vole da popiju pivo to je znak poštovanja njhovog brenda , ima razlicitih piva , ja ovde pijem “Stella Artois” jer mi prija, jer je lagano , probao sam i ostale ali su mi mnogo jaka, a oni su na to navikli, zato vodite racuna kod izbora
Kad se ljudi opuste uz dobro pivo recimo uz “Stella Artois” ili “Jupitel” ili “Duvel”, obavezno se i zapeva,pošto znamo da sjajno svirate gitaru interesuje nas kako se rodila ta emocija prema muzici? Ta emocija datira iz detinjstva, iz osnovne škole, klasična prica, u razredu sam imao par drugara koji su znali da sviraju gitaru, i imali smo neko “indijansko” drustvo, pa kad smo shvatili da na te “indijanske” fore ne mozemo da privučemo ni jednu devojku, onda su ti indijanci formirali bend i tako sam počeo da se bavim i muzikom, i bukvalno se muzika provlači kroz ceo moj život, i evo imam i tu sreću ovde u Lirs-u trener golmana je Holanđanin i on isto dobro svira gitaru pa se okupimo jednom nedeljno i sviramo zajedno i relaksimo se od svega.
Da li biste se vratili na „Marakanu“ ?
Naravno, da bih. Ali za sada ne, u nekom drugom vremenu.
