Gradski Magazin Kulturno Informativni Internet Portal 
Dimitrije Vojnov za Gradski magazin: Filmska preporuka: Haemo.
Haemoo Sung-bo Shima jedan je od onih filmova zbog kojih godišnje liste ne treba praviti krajem decembra ili početkom januara. Baš zato što je pred zapadnu publiku stigao u septembru a na pirate izašao još kasnije, ovaj izuzetan film ostaće negde izgubljen u limbu naslova koji nisu uspeli da se pogledaju u pravom kalendarskom prostoru.
Međutim, činjenica da sam ga pogledao sada, opet pa ima jedan drugi efekat. Naime, sada je Haemoo aktuelniji nego ikada kada se zagrejala ova priča sa emigrantima koji morem neuslovno prelaze u Evropu. Bong Joon-ho je u saradnji sa svojim ko-scenaristom na filmu Sećanje na ubistvo skrojio jedan izuzetan minimalistički i vrlo cinični triler koji jako vešto balansira između krajnje neprikrivene alegorije o smrti kapitalističkog društva, utemeljene društvene kritike sistemske i ljudske slabosti i punokrvnog trilera koji može u potpunosti ispuniti sve one koje to zapravo ne zanima.
Ako imamo u vidu da je sam Bong tokom 2013. odnosno 2014. godine impresionirao svojim izvanrednim angažovanim & alegoričnim SF akcijašem Ledolomac, u filmu Haemoo možemo prepoznati i tematsku i ideološku doslednost. Doduše, u Ledolomcu su žanrovska potka akcionog filma, i imaginarijum naučne fantastike bili kičma angažovane slike sveta i krize kapitalizma, dočim je ovde formalnu funkciju obavio klaustrofobični triler.
Bong i Sung-bo stvaraju jedan bolno ciničan svet u ovom filmu, ovo je svet korodiralih odnosa, pa i korordiralog hardvera u kome se trguje ljudima kao poslednjom instancom kada je konvencionalna ekonomija doživela kolaps. Kao i u Sećanju na ubistvo, Bong i Sung-bo se vraćaju u konkretno vreme, u južnokorejsku ekonomsku krizu i aranžman sa MMFom iz 1998. Ovo je dakle jedan od onih filmova koji smeštaju priču u prošlost da bi govorili o sadašnjosti.
Ta Koreja iz bliske prošlosti naseljena je švercerima ljudi koji su svesni da uvoz neprijavljene i jeftine radne snage ojačava ekonomiju, lađarima koji očajnički pokušavaju da sačuvaju svoja plovila i državnim službenicima koji su korumpirani do srži. Iako je jasno da iz Kine u Južnu Koreju beže nevoljnici iz Severne, Bong i Sung-bo ne otvaraju to pitanje jer Kimova država i nije tema ovog filma.
Sung-bo Shimova režija je izuzetna, sa finim smislom za humor u odnosima među likovima, elegantno koreografisanima scenama napetosti koje uprkos nekim vrlo složenim fizičkim zahvatima nikada ne gube fokus na likove. Gluma u filmu je odmerena, naročito ako imamo u vidu da je jako teško ostati dostojanstven u scenama kada neki od junaka beznadežno emigriraju ili kada neko izgubi razum vođen pohlepom ili požudom a u ovom filmu ima svega.
Sung-bo i Bong konačno čak i kada stvore emocionalno jezgro filma imaju snage da ga na pravi način relativizuju, i Haemoo se u nekoliko prelomnih tačaka kada je mogao da sklizne u sentimentalnost, vraća lako na pravi put.
Haemoo je tehnički složen film iz jedne visokorazvijene kinematogafije, ipak on nije morao biti takav, i to ga čini odličnim putokazom za istovremeno angažovan i žanrovski pitak film koji je svojevrsna filmska zagonetka za čijim rešenjem svake godina tragaju desetine autora, kod nas i u svetu.
Dimitrije Vojnov
