Gradski intervju sa Marijom Seman, dizajnerkom keramike.
Mlada umetnica, Marija Seman, po zanimanju dizajner keramike jedna je od osnivača “Galerije 1250”. Nedavno je otvorila i svoju prvu samostalnu izložbu pod nazivom “Cargo”. Iako je na izložbi predstavila eksponate brodova, koji je kako kažu inspirišu, ova dama u njima prikazuje senzitivnost i poetiku.
2013. godine si sa koleginicama osnovala Galeriju 1250. Koliko je truda i energije potrebno uložiti u tako nešto ? Uh, za tako nešto potrebno je jako puno hrabrosti i strpljenja. U Beogradu nema baš puno galerija tako da gledano sa birokratskog gledišta, to je jedan pakao, mi smo umetnici koji sami proizvode to što prodaju a ne trgovci. Mi smo otvorili prvu autorsku galeriju u Beogradu koja ima samo keramiku. Nas je 6 keramičara, 5 devojaka i 1 momak i svi smo sa fakulteta primenjenih umetnosti. Svima je zajednička jedna stvar, a to je temperatura na kojoj se peče keramika 1250˚c, otuda i naziv galerije. Kada se srede svi papiri ostalo ide lagano, imamo slične senzibilitete i želje tako da smo tokom ove dve godine super funkcionisali.
Šta se sve može pronaći u vašoj galeriji? Mi smo autorska galerija tako da šta god da želimo da napravimo mi to uradimo i prezentujemo. To mogu biti nakit, posudna keramika kao sto su šolje, tanjiri , čajnici pa i skulpture, lampe. Svako poseduje svoj lični stil i pečat tako da ko god dodje može pronaći nešto što mu se sigurno dopada.
Izvrsno pečeš glinu. A kako se snalaziš u kuhinji? Nikako! Ipak su to zanemarljivo niske temperature za mene. Da je u rerni 1250˚c pa da nešto i napravim.
Nedavno si otvorila i svoju prvu samostalnu izložbu “Cargo“. Koliko je to za tebe, kao umetnika značajno? To je za jednog umetnika najznačajnija stvar u njegovoj karijeri. Volela bih da sam često u mogućnosti da imam samostalne izložbe. To je jedan predivan osećaj i potpuno te ispuni. U trenutku kada se izložba otvori prestajem da se pitam da li ovo što radim uopšte ima smisla i kao da dobijem vetar u ledja koji te tera da radiš još više.
Odakle je potekla inspiracija za ovako nešto? Inspiracija je uvek prisutna. Umetnik koji radi u kontinuitetu stalno crpi izvore inspiracije. Postoji par stvari koje su me navele da razmišljam na temu brodova. To je more kao polazna tačka, mesto gde sve buja, cveta pa i inspiracija. Na moru su usidreni ribarski brodovi, teretnjaci, sve one stare i napuštene olupine. Takođe, olupine nagrižene korozijom i truljenjem možemo naći na beogradskoj obali Save, koji mnogi smatraju ruglom grada a za mene je to jedan muzej brodova. Oni možda više nisu u funkciji a ja kroz svoje radove želim da ih na neki način ovekovečim.
Šta je to što ovu izložbu čini jedinstvenom? Možda to što je brod, obično percipiran kao snažan i monumentalan, muški subjekat, ovog puta prikazan iz mog-ženskog ugla. Brodovi možda jesu masivni ali takođje su i poetični.
Koliko je teško napraviti jedan takav eksponat? Nije teško već je više zahtevno. Svakoj skulpturi prethode godine iskustva i usavršavanja tehnike. Potrebno je mnogo koncentracije i vremena, to ne može da se uradi na brzinu, moraš potpuno da se posvetiš svakom komadu na kom radiš.
Gde pronalaziš potreban materijal? Glinu kupujem, glazure sama pravim i to mi je jedna od najzanimljivijih oblasti keramike jer sam u mogućnosti da se igram i eksperimentišem. Pomešam glazure, dodam pigmente i uvek dobijem nove efekte koji su ključna stvar za moje skulpture. Metalni sitni predmeti koje implementiram na brodove nalazim po ulicama, stovarištima, radionicama. Ti delovi su jako inspirativni i zaokružuju celokupnu formu mog rada.
Koliko se pravljenje ovakvih radova razlikuje od onoga što obično praviš u svojoj Galeriji?
To su dve usko povezane ali potpuno različite stvari, isti materijal, ista tehnika samo su stvari za galeriju upotrebnog karaktera, a ovo su skulpture, imaju estetsku vrednost i odražavaju pravu sliku mene kao umetnika.
Na kom mestu u Beogradu najviše voliš da se opustiš i popiješ kafu? Dva omiljena mesta “Brodić“ na obali Save kod sajma i restoran “Galerija“ na Zemunskom keju.
Da se ne baviš ovim poslom, bila bi..? Bila bih isto keramičar ali onaj koji lepi pločice J.
