Gradski Intervju: Akustični duo “Terzze”

Akustični duo “Terzze” čine dve talentovane devojke Jelena Bjeković (vokal i gitara) i Vedrana Nikolić Vujić (vokal i sitne udaraljke). Njihova muzika razoružava i predstavlja pravo osveženje na klupskoj muzičkoj sceni Beograda.

Pozitivne vibracije, šarm i energija koje poseduju izmamljuje osmehe na lice, a njihov repertoar koji obiluje raznovrsnim žanrovima među kojima dominiraju pop-rock, evergreen, jazz i latino uvek je inovativan. Kreativnost i dinamika koje unose u izvođenja je samo još jedan adut koji ih čini drugačijim.

U intervjuu za Gradski magazin ove devojke odgovaraju na pitanja o svojim muzičkim počecima, zajedničkoj saradnji i nastanku “Terzze”, inspiraciji i različitim pozitivnim iskustvima sa publikom sa kojom imaju odličnu komunikaciju i koja je iz godine u godinu sve brojnija.

Možete li ukratko da nam ispričate kada ste se prvi put susrele sa muzikom kojom se danas bavite i da li je neko ili nešto značajno uticalo da muzika postane sastavni deo vaših života?

Obe smo odrasle u porodicama koje već generacijama gaje ljubav prema muzici. Tako da smo od malih nogu prisustvovale brojnim okupljanjima i proslavama gde je vrhunac večeri bio onda kada svi zasviraju i zapevaju. I eto, pored tako muzikalne i bučne familije, da bismo nekako došle do izražaja, logično je bilo da i mi počnemo da sviramo i pevamo. Danas muzika svakako jeste sastavni deo našeg života, a možemo reći da smo jedna na drugu najviše uticale da tako i bude.

Zajedno nastupate od 2011. godine. Kako je došlo do ideje o zajedničkoj saradnji i kako je nastao duo „Terzze“?

Kako je počelo naše druženje, tako je i nastala naša zajednička saradnja. (smeh) Upoznale smo se preko nekih zajedničkih prijatelja i to je bilo baš to veče kada smo svi otišli na karaoke. Bukvalno, mi se nismo ni pošteno upoznale, odmah smo zapevale zajedno. I to u čistoj terci, odakle i naziv našeg sastava. Od samog početka smo bodrile jedna drugu i nekako se vremenom sve razvijalo potpuno spontano… I tada smo rekle jedna drugoj da ako ne budemo radile zajedno, ništa nismo uradile. I onda više ništa nije bilo isto. ( smeh )

Pre nego što ste oformile svoju grupu, pojedinačno ste bile članice drugih bendova. Možete li da napravite paralelu između tadašnjih iskustava i načina na koji sada nastupate?

Rad sa bendom svakako da ima svojih prednosti: brojnija publika, veći klubovi u kojima se svira, energičnije svirke… Ono što je nas opredelilo da se na ovaj način bavimo muzikom, jeste sloboda u kreativnosti izvođenja i izboru repertoara. Pri radu u bendu zna se određena “hijerarhija”, te je zbog toga pomenuta sloboda malo ograničena. A  možda malo neverovatno zvuči, pre će se dve žene složiti oko nečega, nego bend od četiri i više članova. (smeh)

Tako je barem u našem slučaju. Kod ovakvog načina rada i akustičnih svirki nešto što nas dve najviše volimo je neka doza prisnosti koju možemo da ostvarim kako sa jedna sa drugom, tako i sa publikom. Osim toga, akustične svirke su često nepredvidive. Može se desiti da celo veče sviramo balade, a da reakcija ljudi bude takva da se osetimo kao da smo zapravo na nekom koncertu. Isto tako dešava se da za celo veče dobijemo dva-tri aplauza, ali kad završimo, isti ti ljudi koji su naizgled nezainteresovano sedeli tokom cele svirke, prilaze i sa oduševljenjem nam čestitaju na sjajnoj svirci.

Dakle, nema pravila, i nikad ne znate kako će se veče završiti.
A neke mane ovakvog rada se ogledaju u tome što ponekad svirka iziskuje mnogo više energije, napora i koncentracije nego što bi to bilo potrebno kada bi radile sa bendom. Isto tako i sitne greške i ispadi se lakše “zamaskiraju” kada ste u pratnji benda.

Na vašem repertoaru su različiti žanrovi – pop-rock, jazz, soul…Čiji muzički izraz vam najviše odgovara i šta najviše volite da svirate?

Naš repertoar je nastao sa željom da publici ponudimo malo drugačiji repertoar od manje-više uobičajenog, na kojem se najviše mogao čuti domaći i strani pop-rock. On se većinom bazira na ženskim izvođačima i na pesmama koje mi lično volimo, te upravo zbog toga obuhvata i različite žanrove, kao i različite jezike, od francuskog, španskog i portugalskog do engleskog i srpskog. Jedan od dražih žanrova nam je latino, i zbog toga pravimo ponekad aranžmane pesama tako da zaliče na taj žanr, iako su one u originalu u nekom sasvim drugačijem žanru.

Volimo da sviramo sve što izaziva emocije i pozitivne reakcije kod ljudi koji nas slušaju. Posebna “poslastica” na našem repertoaru jesu evergreen pesme, izvođača poput Ele Ficžerald, Nina Simon, Pegi Li, Gabi Novak, Beti Djordjević, Nene Ivošević i drugih.

Publika je prepoznala vašu fantastičnu energiju i vaši nastupi su iz godine u godinu sve posećeniji. Ko, zapravo, čini vašu najverniju publiku?

U našim samim počecima uvidele smo da ima publike različitog starosnog doba koja voli da nas sluša i koja nam se iznova vraća na svirke. Tako da ponosno možemo da kažemo da je naša publika starosti od 7 do 77 godina. (smeh) Ljudi koji nas često prate sada su već i naši dobri prijatelji. Osnov našeg odnosa sa publikom jeste da neposredna i prirodna komunikacija u toku same svirke, koja zna da od naših nastupa napravi prave kabare večeri, koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Da li postoji neka anegdota ili simpatično iskustvo sa svirki koje pamtite?

Par puta se desilo da slavimo rođendan na dan svirke i tu je bilo zanimljivih poklončića i iznenađenja. Za prvi rođendan našeg sastava takođe je bilo interesantno. Nađu se tu i tamo neka ruža od salvete od muške publike, kao i tajne prosidbe. (smeh) Desilo se par puta da je atmosfera na svirci bila toliko sjajna, da nas je publika izvodila na “bis” toliko puta da smo svirke produžavale i više od sat vremena.

Bili su toliko pozitivni i raspevani da su nas na kraju jednim dugim aplauzom ispratili sa bine, a potom i iz kluba. Sećamo se da su nas ponekad toliko zasmejavali sve vreme svirke i jedva smo uspevali da dođemo do daha, čak i u toku same pesme. Ono što nam je posebno drago kada nam dođu kolege muzičari, kao i poznati i cenjeni domaći muzičari, od kojih smo dobijale jako lepe komentare, što nam jako puno znači.

Za sve one koji možda još uvek nisu imali prilike, a žele da uživaju u vašoj interpretaciji – na kojim mestima u gradu trenutno nastupate?

Sviramo na nekoliko mesta u gradu kao što su jazz kafanica Bajloni, gde nastupamo svake srede, zatim Chopper caffe, 3 carrots irish pub, splav restoran New Marinero… Sve informacije o rasporedu svirki i našim aktivnostima mogu se naći na našoj FB stranici i grupi TERZZE.

Imate li neke određene želje ili profesionalne ciljeve kojima težite i koje biste volele da ostvarite u bliskoj budućnosti?

Neki planovi sa blisku budućnost jesu nastupi i van Beograda, jer želimo da sviramo svuda gde ljudi žele da nas čuju. Uvek se trudimo da damo naš maksimum i podignemo kvalitet svirki na viši nivo, da se usavršavamo i učimo nešto nove. A ozbiljno radimo na tome da jedna od nas dve u bliskoj budućnosti i zasvira neki novi instrument.
Uglavnom, naši ciljevi se ne razlikuju od ciljeva bilo kog drugog muzičara – svirati što više.

Šta biste poručili čitaocima Gradskog magazina?

Preporučili bismo im da  što pre posete neku od naših narednih svirki. (smeh)