Intervju: Cobran za “Gradski magazin”

Branko Mardešić, poznatiji više kao Cobran, koji se godinama bavi rep muzikom, odgovara na pitanja o svesti, odrastanju i mentalitetu ljudi u zemlji, ali i van nje. 

1.Kako ti je otpočela ova godina? Ova godina je počela radno. Prošle godine smo izbacili album i spot, pa smo stali na tome tako da smo se malo uspavali. Trebalo je mnogo toga, a malo toga smo uradili. Od ove godine smo krenuli spotove i hiljadu još stvari. Prija mi kada sam u obavezama, jer radim to što volim tako da mi nije problem iako sam ceo dan zauzet oko toga.

2.Da li misliš da je način blejanja kod današnje omladine razlikovao u odnosu na vašu generaciju? Mi smo zajedno blejali, bili smo kao neka zajednica. Nije bilo bitno ko se čime bavio i šta je radio, važno je da je bio tu. Sada je nekako blejanje drugačije i manje ga ima u odnosu na neki naš klinački period i period svakodnevnog blejanja.

3.Da li opravdavaš pritisak i gnev omladine? Postoji poseban razlog njihovog pritiska i gneva zbog cele situacije u državi, ali i uopšte zbog stanja u svetu koje je sve gore i gore. Mislim da nema tog pravog bunta, pravih protesta. Sve se dešava na internetu. Ranije je bilo da se ljudi organizuju, skupe se i izađu na ulice, a sada svi pričamo po fejsbuku, po statusima lupamo gluposti, ali ništa konkretno neko nešto da uradi.

4.Šta misliš da li je teško u Srbiji danas biti pošten? Da, sigurno da jeste. Glupo mi je za sebe da pričam, ali poštenje će ceniti pravi i iskreni ljudi i oni koji te vole zbog toga što si. Poštenje danas znači da ispadaš glup. Ćaletu sam rekao da se to u njegovo vreme cenilo, biti dobar i pošten čovek i slične stvari, a danas si, očigledno, glup, mada opet verujem da bi trebalo biti takav.

5.Jesi li se nekada možda pokolebao oko toga čime se baviš? Nisam se pokolebao, jer je to bilo to, ali o nekim stvarima sam razmišljao u tom pravcu. Razlozi su bili finansije, ali i zbog neke budućnosti. Zarađujem i živim od repa, ali ne mogu maksimalno da se oslonim na to i ne znam da li ću moći, ali verujem u to i volim to što radim. Od repa može da se živi, ali mora mnogo da se radi. Ljudi ovde izbace pesmu i misle da su zvezde zato što ih tamo 100, 200, 5000 ljudi prati i podržava, ali ne živi se od lajkova na fejsbuku i pregleda na jutjubu, živi se od rada. To mora da bude konstantan rad, snimanje spotova i pesama. Moraš mnogo da se cimaš i oko reklame toga što radiš. Ne možeš da uradiš pesmu i da očekuješ da će neko da te zove za nastup, da ti da pare. Gledam to po sebi, jer se cimam po ceo dan oko toga.

6.Šta je za tebe rep? Za mene je rep život, način života… To što mi živimo, to je to !

7.Šta bi prvo promenio da možeš? Promenio bih svest i mentaliltet ljudi. Izbio bih komplekse ljudima iz njihovih glava, jer nema podrške. Dosta pratim nemačku rep scenu gde su ljudi iz celog sveta koji konstatno podržavaju jedni druge i prave pare, a povrh svega rade ozbiljno. Ovde toga nema.

8.Imaš li želju da odeš odavde ? Kakvo je tvoj mišljenje o ljudima koji odlaze? Ljudi razmišljaju o budućnosti i zato beže odavde. Sve veći broj ljudi se sklanja odavde. Imam i ja želju da odem odavde, ali bih nastavio sa muzikom. Želeo bih da odem i da radim nešto u inostranstvu, jer ovde nema perspektive što se posla tiče. Radimo za platu od koje ne možeš da preživiš nedelju dana. Mi smo već u godinama, moramo da razmišljamo o porodici, o kući, o nekim normalim stvarima, a to u Srbiji čime god se bavio ne možeš da priuštiš.

9.Koje je tvoje viđenje trenutnog stanja u svetu? Imućni ljudi ubijaju svesno narod na celoj planeti. Trenutno stanje u svetu je izuzetno loše, jer ljudi se bore za nešto svoje. Moćni ljudi prave to zbog neke svoje koristi. Slično kao i ovde kada su bili ratovi. Mi smo bili u Zagerbu, Sarajevu i nismo imali nikakav problem. Tamo su nas bolje primili nego negde u Srbiji. Mislio sam da tamo postoji mržja prema nama, dok nisam otišao i shvatio da ne postoji. Ljudi su zatrovani politikom.

10.Da li će se stvari u Srbiji ikada popraviti? Voleo bih, ali mislim da neće i mislim da će biti sve gore. Ima jedna stvar, mi smo tu da menjamo! Mi ništa ne radimo po tom pitanju. Mi smo, opet ponavljam, išli i u Sarajevo i Zagreb i uvek pozdraljam njihovo gostoprimstvo od kojih dobijam veliku podršku. Ovde, ljudi imaju tu zatucanost da su nama svi neprijatelji, da nas svi mrze i da žele da nestanemo, ali nije tako. Isto tamo, u Bosni, u Hrvatskoj, isto ljudi žive kao i ovde i u istim su problemima.

11.Na poslednjem albumu definisali ste termin “Firmirana beda”. Šta je to? Gledam ljude u bloku, klince iz kraja, ljude koji nisu dinar u životu napravili, a nose patike od dvadeset hiljada i trenerku od trideset hiljada. To je taj kompleks niže vrednosti koji proždire ove ljude.Moraš da se pokažeš da si ti neko i nešto, jer ustvari nemaš ništa.

12.Tvoja poruka omladini.  Neka rade to što vole, da veruju u to, da čuvaju svoje najbliže i da ne šire bespotrebnu mržnju. Ja sam, kao klinac, navodno mrzeo ne znam ni ja koga, jer nisam znao. Mnogo toga nisam znao, pa sam mrzeo. Držite se !