Ne bih da budem pogrešno shvaćen, ali nisam za ratove i oružane sukobe između dva konfrontirana naroda. To je najgore stanje koje može da zadesi jedno društvo. Iz njega obični građani jedne zemlje ne izlaze kao pobednici, već uglavnom sa nekim članom manje u porodici. Međutim, ko može da mi garantuje da za deset ili dvadeset godina neće doći do pogoršanja odnosa, najpre u svetu, a potom i ovde kod nas. Na Balkanu. Zaljubljenici u knjige, i to one na latinskom, često umeju da citiraju čuvenog Cicerona i njegovu misao „Istorija je učiteljica života“.
Nije to Rimski književnik i državnik izgovorio eto samo tako da bi nešto rekao. Ima tu istine. Dovoljno je da se osvrnemo, pogledamo našu istoriju i shvatimo šta su naši pradedovi, dedovi i očevi doživeli. Svaku generaciju zadesila je neka nesreća da li svetskih ili regionalnih razmera. I posle svakog proglašenja mira u društvu je važilo uverenje da se nikad više tako nešto ne može ponoviti. Nama? Mi da opet ratujemo? Ma nema šanse, mi smo garanti na Balkanu. Svaki put život nas prevari. Možda je neminovno da kroz 50 godina opet neko zarati ovde, jer ukoliko pogledamo tri veka u nazad uvek je ovde bilo turbulentno. Prosto takav je geostrateški položaj ovog našeg poluostrva. Sve ove činjenice uglavnom su poznate, iako pojedinci ne žele da priznaju sebi i ubeđuju druge u nove civilizacijske tokove u kojima oružanih sukoba nema. Odmah te tvrdnje padaju u vodu kad pogledate Ukrajinu, to može sutra i nas da zadesi. Ponovo.
Verovatno bi mirno spavali i ovaj tekst ne bi imao smisla kad bi naša država vratila redovno služenje vojnog roka. Svaki zdravstveno sposobni građanin Srbije mora da prođe vojničku obuku, da nauči da se brine o sebi i drugima. Da upozna šta znači čast i poštenje. Probudi ljubav prema otadžbini, kod nas zaboravljen izraz u poslednje vreme – rodoljublje. Vojničkim osposobljavanjem zaobišli bi savremenu pop kulturu kreiranu za skretanje pažnje omladini sa životno bitnih stvari i odvlačenje u jedan vid totalne letargije. Inače stanja u kom se nalazi današnja mladež. Vojska Srbije pored toga što ima slavnu prošlost i neprocenljivo iskustvo ima i tri bitna cilja svog postojanja. Prvo, zaštitu građana Srbije od spoljnog neprijatelja, verujem da tu nema potrebe bilo šta više objašnjavati. Drugo, da zaštiti građane Srbije od prirodnih nepogoda. Sećate se maja ove godine? I treće da učestvuje u mirovnim misijima širom sveta. Treba biti iskren i reći. Kad država počne da se oslanja na vojsku, znajte da je tad već kasno. Kasno za rešavanje problema mirnim putem. Tad je već uglavnom vanredna situacija. Zbog toga treba da ulažemo u sistem odbrane ove zemlje, jer drugu nećemo dobiti. Vratite redovno služenje vojnog roka, da i mlađi naraštaj shvati koliko je to bitno. Od nas zavisi kakvu ćemo državu ostaviti našoj deci, moćnu ili ucenjenu. Mislimo o tome na vreme, jer čast je naša imovina.
