Klub dvadeset sedam.Šta je to ? Šta? Je l’ to ptica? Ne ! Je l’ to avion? Ne ! To je klub mrtvih umetnika.
Klub dvadeset i sedam je klub mrtvih, mladih umetnika koji su tragično završili svoj život. Za neke su otišli previše rano, za fanove su otišli taman kada je trebalo, a za hardkor ekipu, koji su retki, su otišli prekasno. Svi su oni imali dvadeset i sedam godina kada su otišli na onaj svet ili u večni san ili gde se već ide kada se zauvek zaklope oči.
Kapiram da shvatate da nije baš normlano otići među pokojnike sa svojih dvadeset i sedam godina, i da zbog toga uđete u nekakav klub. Nije to udruženje pecaroša niti klub penzionera koji ne znaju šta će sa sobom, već klub stvaralaca.
Šta su to oni uradili tako posebno stvorili ili uradili da su ostali zapamćeni ? Pa ništa, ostavili su milione fanova koji poštuju i obožavaju njhov rad i delo.
Neka viša sila ih je u toj dvedeset i sedmoj godini otimala od čovečanstva i slala na “večni i zasluženi odmor” Zanimljivo je da mnogi uzroci smrti nisu istraženi do kraja, pa je i samim time značaj ovog kluba mnogo veći.
Džim Morison, pevač iz grupe “Doors”, koji se povukao sa svojom devojkom u Pariz je pronađen mrtav u kadi. Uzrok smrti je bio srčani udar, neki kažu da je umro od prekomerne doze heroina, a neki smatraju da mu jetra otkazala jer je previše pio, dok postoji i priča da su ga ubili. Sve u svemu, mrtav je.
Tu je i Džimi Hendriks koji je pomešao tablete za spavanje i alkohol da bi utonuo u san, ali iz njega se više nije probudio.
Za njim je otišla i Dženis Džoplin koja je isto umrla od prekomerne doze heroina, barem tako kažu. Tu je i Kurt Kobejn, iz grupe “Nirvana”, koji se ubio, ali za njega pričaju da ga je tajna služba sklonila, kao i Brajan Džounsa koji se utopio u svom bazenu iz nepoznatih razloga.
Među poslednjima, ekipi se pridružila popularna pevačica Emi Vajnhaus koja je poslednji koncert imala, verovali ili ne, u Beogradu. Srbija ima jednog jedinog člana te šašave družine, a to je Davor Bobić Moskri iz grupe “Prti Bee Gee” koji je pevao onako kako je i živeo, a može se reći i obrnuto.
Sve njih je spojila jedna stvar, a to je umetnost. Svaka pesma, svaki stih, svaki akord koji su proizvodili su davali sa dušom i telom. Neki kažu da nije moralno diviti se ljudima koji su vodili autodestruktivne živote i škodili sebi, ali niko od fanova se ne divi tome što su oni umrli tako mladi ili su otrovali svoj organizam na ovaj ili onaj način već na ono što su na nas prenosili. Bina je bila njihov dom, daske na toj bini su bile njhov krevet. Svako od njih je bio harizmatičan i veoma uticajan na publiku, na neki svoj nenormlan i previše izopačen način. Mnogo su znoja, krvi, energije i zdravlja dali da bi ušli u takav klub koji nisu znali ni da će ikada postojati.
Bili su zvezde koje su samo na trenutak zasijale i nestale.
