Izvor i Foto: Tanjug
Reprezentativno zdanje na Dedinju Legat Petra Lubarde u kojem je živeo poznati slikar Petar Lubarda (1907-1974), sinoć je otvoreno, a od danas će biti dostupno i javnosti.
Posetioci Legata Petra Lubarde moći će, u kompletno renoviranoj vili, da vide dela koja 30 godina nisu bila dostupna javnosti. U prizemlju i na prvom spratu je predstavljeno 16 od 24 slike koliko ih je pronađeno u kući, kada je komisija za popis sadržaja i predmeta Legata Petra Lubarde Sekretarijata za kulturu Skupštine grada ušla u taj prostor 2008. godine.
Pored slika posetioci mogu da vide i crteže poznatog umetnika, deo vrednog nameštaja koji je koristio bračni par Lubarda, zatim privatne fotografije, ali i predmete koje su koristili u svakodnevnom životu: porcelan, tanjiri, suvenire…Tu je i štafelaj Petra Lubarde, zatim paleta, boje, četke…
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali podsetio je da se ove godine obeležava 40 godina od smrti slavnog umetnika, te da je sada prava prilika da Grad pokaže da zaslužne građane neće zaboraviti i da oni koji su nešto doprineli gradu i državi ne smeju biti zaboravljeni. “Mislim da je malo ko verovao, s obzirom na stanje u kojem su ova kuća i umetnička dela Petra Lubarde bila, da ćemo za ovako kratak period uspeti svemu ovome da vratimo neki stari sjaj”, rekao je Mali.
On je pozvao sve građane Beograda i njihove goste da u što većem broju dođu u Legat Petra Lubarde i vide deo srpske istorije, odnosno neka od dela koja, više od 30 godina, javnost nije imala prilike da vidi. Lubarda je, istakao je Mali, posvetio Beogradu sliku “Čovek i zveri”, a ona govori o iskušenjima, izazovima i teškoćama kroz koje je prestonica Srbije prolazila kroz vekove. “Simbolično, imali smo izazov i možda i iskušenje da rekonstruišemo ovo zdanje i da vratimo sjaj njegovim umetničkim delima i mi smo u tome uspeli zbog čega sam posebno ponosan”, podvukao je gradonačelnik i dodao da bi Turistička organizacija Beograda trebalo da uvrsti Legat među mesta koja je obavezno videti kada se boravi u glavnom gradu.
Gradonačelnik je zahvalio i čestitao svima koji su učestvovali na rekonstrukciji tog zdanja i na sređivanju Lubardinih umetničkih dela. Direktor Kuće legata Filip Brusić Reno rekao je da su od 57 slika koje je Vera Laburda, udovica velikog slikara poklonila Beogradu, pronađene 24, a nađen je i deo crteža, arhivska građa, nameštaj, predmeti iz svakodnevnog života…
Nakon toga, objasnio je on, trebalo je sve to konzervirati i restaurirati, a paralelno sa tim rađena je rekonstrukcija same zgrade, što je radila Agencija za investicije. Sam postupak rekonstrukcije, rekao je Brusić Reno, trajao je godinama, jer je kuća bila u jako lošem stanju. Istoričar umetnosti i likovni kritičar Jerko Ješa Denegri naveo je da je još 30-ih godina 20. veka, Lubarda u pojedinim slikama dostizao do samih vrhunaca sopstvenog opusa, da bi posebno istaknutu ulogu dobio izložbom u Beogradu 1951. koju će tadašnja kritika smatrati “prelomnom” “Lubardino slikarstvo biće prelomno, koliko po bitnim svojstvima slikarskog jezika, po redukciji predstave do granice vizuelnog znaka, ne prelazeći u potpunu apstrakciju, po simboličkom potencijalu slike…”, rekao je, između ostalog, Denegri.
Legat ima i prodavnicu suvenira, ali i kafe koji je predviđen projektom, pa će posetioci tog zdanja bez zadrške moći da uživaju u uređenom dvorištu i na pravi način osete kako je živeo bračni par Lubarda. Otvaranju Legata Petra Lubarde prisustvovali su i slikar Milan Cile Marinković, reditelj Slobodan Šijan, književnik Matija Bećković…
