Ljubavna zavisnost

Samo hrabri vole. Kukavice čekaju da budu voljene!

Istorija je opisala ljubav u pesmama, pričama, legendama, ratovima, na sceni, na filmu, svukuda i za svakoga…samo joj nije odredila tačnu definiciju. Ljubavni jadi, silno bole kao najsurovija boljka koja vas iznutra izjeda. Šta znači voleti? Da li je to zavisnost? Da li smo tako vidno opčinjeni i zaneseni, nelogično vođeni, zapravo bolesni od ljubavi?

Psiholozi smatraju da duboka ljubav prema nekoj osobi ne može da se poistovećuje sa terminima „ljubavna zavisnost“, kao i „seksualna zavisnost“. Najpoznatiji stručnjaci na svetu, ovo kompleksno stanje kod čoveka, još nisu uvrstili u red mentalnih bolest, dobro po nas. Ali, šta ako govorimo o inezivnosti ili požudi? Onda dragi moji, zaista je reč o bolesti zavisnosti.

Da bismo pravilno sagledali ovu emotivnu pojavu, moramo pre svega da sagledamo i njene sastavne delove. Napravićemo razgraničenje između površnog i dubokog, instrumentalnog i suštinskog aktiviteta.

Dubinske i instrumentalne aktivnosti – sastavni su deo našeg delanja na određenje stvari i pojmove. Dubinske su pokretači. Njih radimo svojevoljno, zbog naše sreće i blagostanja, i najčešće se označavaju kao pozitivne. Ipak, ne možemo zbog toga instrumentalne aktivnosti okarakterisati kao negativne, ali je to ipak vrsta aktivnosti proizvedena zbog određenog cilja izazivana spoljnim uticajima.

Pojam dubinskog zadovoljstva odnosi se na pojam Aristotelovog ljudskog razvoja poznat kao „eudaimonija“. Ljudski procvat nisu trenutna zadovoljstva, niti nečiji nagoni i impulsi. Eudaimonija je jedan dinamičan i dug put ka ispunjenju naših prirodnih kapaciteta.

Onda se zapitamo sledeće: „Da li je moja stalna želja da budem sa njim/njom opsesija“?

Pa ako se volite sa svojim partnerom, sasvim je prirodno da imate potrebu da što više vremena prvodite zajedno. Kod opsesije su ključni termini „uznemirujuća“ i „nerazumna“. Ako osetite da se iznova i iznova ponavljate u svemu, prestanite odmah. Ne samo da ćete uplašiti partnera time, već ćete stopirati i emocije ali i mentalnu kondiciju. Kada ponavljanje ne doprinosi razvoju čoveka, kao kod sviranja klavira, onda se pretvara u zavisnost. Svima nama je poznato kako smo stekli određene loše navike u životu; tako što smo ih ponavljali svakodnevno, sve dok ih nismo usvojili kao rutinu. Takva je i ljubav. Ljubav traži cvetanje, negovanje, ali i prostor sa dosta vazduha kako bi mogla da napreduje.

Da li možemo previše voleti?

Naravno, i ne možemo dubinskoj ljubavi koja izaziva opšte, eudaimonijačko blagostanje, prikačiti štetnost. Nema ništa loše u tome da volite previše, ili da budete voljeni. Loša strana je da trebate da znate koga i zbog čega toliko volite. Ako ne umete da odgovorite na ovo, vaša ljubav nije u skladu sa razumom već je pojačana akutnim emocijama koje izražavaju trenutna zadovoljstva.

Površne aktivnosti, kao što su seks ili gledanje filmova mogu da budu prijatne, ali ne zadugo, i ne kada postanu preokupacija. Kada one postanu prekomerne mogu da postanu štetne jer ljudi postanu zavisni od njih, zanemarujući druge bitne aktivnosti. Ako preterate u intezitetu, to ne znači da ste poradili na vašoj ljubavnoj dubini! Intezitet akutnih emocija može da poremeti drugu stranu da primeti da je partner ne poštuje u dovoljnoj meri, ili da nema nikakve perspektive sa njim. Kada vašu ljubav pretvorite u konkretna dela, i doprinesete zajedničkom „procvatu“, koliko god da preterujete u ljubavi, dobro je!