Gradski Magazin Kulturno Informativni Internet Portal 
Tema o muško ženskim odnosima je oduvek bio nepresušan izvor inspiracije. Ne postoji knjiga, film, ili magazin, koji ćete otvoriti, a da se ne susretnete sa istom.
Međutim, niko još uvek, nije uspeo da prokljuvi, šta se tu zapravo događa, jer tačna formula ne postoji.
Muškarci su ili previše navalentni, ili previše povučeni. Ali, moramo ih razumeti. Kako statistika kaže, na jednog muškarca, dolazi pet žena. Kada bismo živeli u u nekoj od zemalja, u kojoj je dozvoljena poligamija, mogao bi se napraviti, prilično dobar harem. Sve devojke bi bile srećne i udate, a svi muškarci i više nego zadovoljni. Možda bi to upravo rešilo problem muško ženskih odnosa u zemlji Srbiji.
Ali kako taj zakon kod nas ne važi, a ljudi postaju sve uplašeniji od suprotnog pola, preispitivajući sebe o svakom potezu, šta nam je činiti.? Da li čekati ili preuzeti stvar u svoje ruke . Većini nas je odavno dosadilo, igranje igrica, zvati ili ne zvati, dati ili ne dati. I ako ste postupali baš onako kako pravila nalažu, ne zaboravite, da u tom slučaju, pravila ne važe. Treba li biti otvoren, ili vodite se onim ,, nemam sta da izgubim, osim sebe”.
Usemerili ste svoje vreme i pažnju na sebi,, idealnu osobu”. Napravili scenario u svoj glavi, koji polako počinjete da režirate. U početku je baš onako kao što ste očekivali. Taj prelepi mladić, koji nije ni svestan, koliko ste se skockali i motali se oko mesta na koja on izlazi, ne bi li ste mu se samo javili i malo koketirali sa njim. A najverovatnije ste samo jednom uspeli da ga uhvatite baš tu. Zahvaljujući svom trudu koji ste uložili, svim vezicama koje ste potegli da biste ga slucajno sreli , a da on ne primeti koliko ste ludi za njim, priča počinje da se razvija. Flert, izlasci, poljupci. Zaljubite se do ušiju i već ste mu svojoj glavi rodile decu.
Ali, priča ubrzo dobija neočekivani obrt. On se ne javlja, pa se javi..a vi se kidate. Iako ste od prvog poljupca znali, taj neko oko kojeg ste se toliko potrudili, ne zavređuje vašu pažnju, ili ste osetili da prava hemija ne postoji. Sve je kristalno jasno, a ipak ne odustajete. Iznova i iznova forsirate nešto što je u vašim mislima delovalo kao idealna bajka. Nekada ćete vrlo brzo odustati, a nekada mogu proći meseci, godine, dok ne odrastete, i shvatite, da bajke ne postoje.
Još tada, Šekspir je pisao o velikim ljubavima i ljubavnicima, većina njih se završavala tragično. Posle njega, kao da se su svi prema istom obrascu prepisivali ljubavne jade, ne bi li se neko u njima pronašao. I ne postoji onaj koji ih nije osetio na svojoj koži. Ali kada upoznate onu pravu osobu, stvari se jednostavno poklope. Nema te daljine koja se ne moze preći i cilja koji neće opravdati sredstvo, kako biste utonuli u san pored onog koji je druga polovina iste jabuke. I tu više nista ne važi. Nema nepresvavanih noći i agonije koju nosi isčekivanje. Jer srodne duše na kraju, uvek pronadju jedna drugu.
