Svima nam se desilo da nas pretresu u Novogodišnjoj noći
Opšte je poznato da su momci koji obezbeđuju beogradske klubove, vrlo često loše raspoloženi. Verovatno umisle da obezbeđuju predsednika Amerike, te ni devojkama nije dopušten ulazak u klub. Ko zna, možda je neka od nas sakrila kašikaru u brushalter, nakon što su nam torbe deteljano pregledane. Ali zar je takvo neprijateljsko raspoloženje neophodno i u Novoj Godini.
Prošlo je tri posle ponoći. Nakon dočeka, sa par drugarica uputila sam se na jedan od aktuelnih gradskih splavova, ozloglašenom upravo po veoma neprijatnim momcima koji te puštaju, odnosno ne puštaju u klub. Mislim da je napolju bilo minus dvadeset stepeni. Hvala Bogu, gužve nije bilo. Iako je žurka uveliko trajala, a mi imale sve nephodne idiotske uslove za ulazak, momci su bili jasni.
Ne može. Okej imamo rezervaciju, društvo nam je unutra u čemu je problem. Bahato je zatvorio vrata, gurnuvši jednu od nas. Zaprepašćene i smrznute nismo odustajale. U tom momentu jedna od drugarica koja nas je čekala da im se pridružimo unutra, dolazi u pomoć. Pokušava da ga odobrovolji, dok se on uporno breca na nju. Svesna situacije zamolila sam ga da uđemo unutra na sekund i sklonimo se od zime dok pozovemo taxi. Izgleda da ga je to stvarno razljutilo, pa je odlučio da nam ponovo pokaže ko je gazda. Zatvarajući vrata po peti put, ostavljajući nas u kandžama mraza, ovoga puta gurnuo je na nas nekoga mladića koji je kao i mi, najljubaznije objašnjavao da ga unutra čeka društvo.
Moje drugarice, vidno potrešene dolaze na ideju da se rapravljaju sa nedokazanim polukriminalcem. Verovatno je da je on bio umoran ili je imao nekakve planove za Novu Godinu, ali zbog čega si onda pristao da radiš. Odgovaram ih od te ideje, imajući u vidu da se ne bi libili da nas izudaraju, ispucaju ili šta god im se u tom trenutku učini prikladnim. Pošle smo nazad. Ali ni to nije bio kraj. Dozovi taxi u Novoj Godini. Centale su uporno zauzete, a ona vozila što kao ajkule kruže po koje ne zaustavljaju se da ne bi ne daj Bože uginuli. Na svu sreću neko je došao po nas, i od tog tenutka sam mnogo više naučila da cenim grejanje.
Izgleda da sam još uvek besna pre svega na to obezbeđenje ali i na taxiste, mada na njih svi već odavno navikli i nije ni čudo što su nakon pandura najnevoljeniji u gradu. Iskreno se nadam da su nemilosrdni fajtaši sa splava nepismeni i da ne čitaju portale kako zbog ovog texta ne bih završila u crnoj hronici.
