Osma epizoda: CANDY MAN

Candy Man serijski ubica koji je Hjuston zavio u crno

Već nekoliko dana se zadržavamo na Severnoameričkom kontinetu. Možda i nije slučajno ali za one kojima je moć opažanja malo slabija samo da se zna, ovo je treći Amerikanac u nizu koji se pojavljuje u seriji. Čuveni Candy Man iz Teksasa bio je toliko brutalan da se za spominjanje njegovog imena mogao slobodno citirati Tom Henks u filmu Apolo 13 i rečenica ‘’Huston we have a problem’’.

Detinjstvo praćeno razvodima, strogim ocem i zaštitnički nastrojenom majkom proveo je u Indijani. Majka mu se razvodila dva puta, a ponešena trećim brakom, zajedno sa Dinom, seli se u predgrađe Hjustona 1955 godine. Porodični biznis proizvodnju slatkiša, odakle je Din i dobio nadimak Candy Man kasnije, unapredili su prelaskom u veliki grad izgradivši fabriku. Din je postavljen za potpredsednika kompanije, a devet godina kasnije odlazi i u vojsku. Kolege u vojsci su uspele da nakon nekog vremena utvrde da Din ima homoseksualne sklonosti prema tinejdžerima i biva izbačen. Nakon toga Din upoznaje tinejdžere Dejvida Bruksa i Elmera Henlija sa kojima kasnije počinje da radi nešto što su mediji nazvali ‘’Hjustonska masovna ubistva’’.

1970 godine desilo se i prvo ubistvo, osamnaestogodišnji Džefri Konen je pokušao da ustopira prevoz do Hjustona. Zaustavio se automobil a u njemu Din. Dečko nije ni slutio da je već tad kidnapovan. Odveo ga je u šumu nedaleko od grada, okrenuo ga ka drvetu i vezao mu ruke oko stabla. Zatim mu je kompletnu odeću svukao i prišao mu od pozadi. Silovao ga je ceo dan da bi ga na kraju ubio. Policija je tih godina počela da dobija sve više prijava o nestancima mladih muškaraca. Praksa je bila uglavnom ista, otimali su mlade momke koji nisu umeli kako da se odbrane.

candy, Osma epizoda: CANDY MAN, Gradski Magazin — Elmer Henli danas u zatvoru

Dejvid i Elmer prvobitno su bili plaćeni po 200$ za svakog momka kog dovedu u njegov apartman, a objašnjenje je bilo da hoće samo da ih iskoristi seksualno. Kasnije su čak i nekim svojim drugarima iz škole namestili da se susretnu sa opakim Dinom, i svi oni su bili zakopani u šupi iza magacina gde su inače najviše vremena provodili i pravili žurke. Avgusta 1973 godine Henli dovodi još jednu potencijalnu žrtvu u njihov magacin Timotija Kenlija. Nakon kraćeg dogovaranja Timoti i Henli odlaze napolje po večeru, a Din ostaje u magacinu da pripremi sprave za mučenje. Kad su se vratili Henli dovodi i njihovu drugaricu 15godišnju Rondu Vilijams. Korl kad je to video sav se zajapurio od besa i reče Henliju ‘’sve si upropastio’’. Međutim Din je bio istrajan u svojim planovima. Sačekao je da svi, nakon konzumiranja alkohola i marihuane, utonu u dubok san kako bi Timotija i Rondu vezao za spravu. Henlija je potom odveo u kuhinju, uperio pištolj u njega i zapratio mu da će ga ubiti ako se bude protivio. Mlađi kolega mu je obećao da će maksimalno učestvovati u mučenju i silovanju zarobljenih ukoliko ga sad pusti. Din je poverovao u to. Ronda i Timoti bili su vezani leđa o leđa za spravu za mučenje. Henli je morao da skine odeću sa Ronde, dok je Din hteo da siluje Timotija. Nesrećna devojka nije mogla da poveruje gde se nalazi i pitala je drugara ‘’da li je ovo stvarno što se dešava?’’ Henli u jednom momentu uzima pištolj sa stola nišani u Dina i viče ’’Otišao si predaleko Din.’’ Čak ni tada Korl nije želeo da prestane sa silovanjem Timotija. Henli je sa leđa ispalio osam metka u Dina i tako ga usmrtio. Te večeri Henli je uhapšen, a dve godine kasnije i osuđen na šest doživotnih robija. Poput njega i Dejvid Bruks je trenutno živ ali služi doživotnu robiju. Dok je Din Korl uspeo jedino da doživi 34tu godinu života.

Filmska ostvarenja Freak out iz 2003 godine i ‘’In a madman’s world’’ iz 2014 godine su inspirisana životnom pričom Candy man-a.