Živeli gologuzani: Platiću i 150 dinara kartu, ali hoću klimatizovane autobuse
Jutros revoltirana novim pravilima Bus Plus-a o uplaćivanju dnevne karte, odlučih se da napišem ovaj tekst. Izražavam svoje građansko pravo, kao i pravo ljudskog bića, da neću da plaćam nešto od čega nemam nikakve lične satisfakcije i tačka! Ulazim danas u radnju da bih uplatila karticu za celodnevni prevoz kada ono ne može da se uplati, jer aparat ukazuje da u njemu pravila još nisu programirana.
Uplatim ja 89 dinara za kartu od 90 minuta i ne iskoristim je svih devedeset minuta, naravno, ali država mora da se poštuje, ko sam ja da se bunim? Ulazim u razdrndani autobus gde voda, izvire iz poda autobusa, a vrata ne dihtuju, a o prozorima ni da ne pričam. Mozak mi se smrzao, jedina stvar dobra je što sam se odmah rasanila od te hladnoće, a to što mogu da dobijem upalu pluća ili neku drugu boleštinu, od rukohvata u basu, nikom ništa. Ipak važno je da sam ja platila kartu, a što sam mogla za te pare da kupim jedan par gaća kod Terazijskog prolaza za 100 dinara, da sam dodala još 11 dinara, nikome ništa. Gaće bih sigurno duže nosila, a ovako kada razmislite uskoro ćemo svi ići gologuzi, jer ipak treba stići nekako do posla. Plati ti prijatelju kartu, da te ne bi komunalci po golom turu izmlatili.
Zato lepo kupiš mesečnu kartu, jeste da nemaš ni gaće, nećeš imati ni klopu, ali bitno je da se mi vozimo. Dokle više?Zar smo mi glupa masa koja samo klima glavom, bez prava na iznošenje mišljenja i poštovanja građanskog prava! Koje mi zapravo pravo i imamo danas? Još uvek imamo pravo da mislimo i da naše mišljenje iznosimo samo na društvenim mrežama, ali da se slučajno ne spomene njegovo visočanstvo, jer ćete biti diskonektovani. Kako smo do ovde došli?
Sveo nam se život da ujutru kada ustaneš prebrojiš koliko imaša para za bus plus, pljuge, ako ti se posreći, ali opet gologuz, jer za gaće ti nije ostalo, jer ipak treba nešto da se jede. Stoga, samo mi ćutimo, nema veze što smo završili fakultete, mastere, doktorate, bitno je da ih imamo na zidu, da imamo čemu da se divimo, dok naša mladost prolazi bezciljno u zatupelosti. Živeli gologuzani!
