Najnovije Vesti
Prošlost nikada ne umire, Prošlost nikada ne umire, Gradski Magazin

Prošlost nikada ne umire

Pozorišna kritika 

Predstava „ Talerhof “, autora Andžeja Stasjuka, reditelj Ana Badora, Šaušpilhaus Grac

Piše: Dejan Janković

Prošlost nikada ne umire, Prošlost nikada ne umire, Gradski Magazin
U okviru mini festivala Pali Anđeo Istorije –  1914/1918, nastalog kao projekat saradnje Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Unije teatra Evrope s namerom da se modernim pozorišnim izrazom obeleži stogodišnjica Prvog svetskog rata, izveden je komad Andžeja Stasjuka Talerhof , u režiji Ane Badore i izvođenju ansambla Šaušpilhausa iz Graca.

Nazivajući komad po istoimenom aerodromu u Gracu, autor kao primarnu temu uzima stradanje Rusina  u periodu od 1914 do 1917. godine kada se na tom prostoru nalazio koncentracioni logor u kojem su deportovani svi oni sa područja Galicije i Bukovine za koje se sumnjalo da su simpaziteri Rusije, a time i protivnici Austro-Ugarske monarhije.

Poznat po svojim putopisima i esejima o Istočnoj Evropi i njenom odnosu sa Zapadom, Stasjuk  i ovog puta posmatra događaje iz istočnoevropske vizure struktuirajući više paralelnih priča kombinacijom prizora iz prošlosti , sadašnjosti i nadrealnih susreta živih sa mrtvima.  Fragmente bolnog i besmislenog stradanja pravoslavnih Rusina u katoličkom političkom sistemu Austro-Ugarske monarhije , kao  i onih koji su svoj život dobrovoljno dali za imperiju koja više ne postoji, posmatra i osluškuje Putnik (Jan Thümer) koji reminiscenciju na bolnu prošlost sjedinjava sa aktuelnim temama sadašnjice pokušavaći da na taj način ukaže na poziciju izmanupulisanog pojedinca koja se ni nakon sto godina nije promenila: ljudi i dalje prihvataju ciljeve i vrednosti sistema kao njihovo vlastito opredeljenje koje ih na kraju koštaju njihovih vlastitih života. Izuzetno vešta kombinacija dokumenta i fikcije sa prebogatim unutrašnjim svetom snova i strahova posrednih i neposrednih učesnika rata sa „obe strane“  doprinosi da se opustela scena ( inače, pokrivena samo zemljom i „iskopanom rakom“)  doživi kao memorijalno epsko-ceremonijalno pozorište očišćeno od svake površne fabulizirajuće strukture koji prvi deo predstave čini izuzetnim primerom čiste i potentne forme postdramskog teatra.

U drugom delu predstave, prizor u kojem se grupa mrtvih austrijskih vojnika susreće sa živima, odigrava se na aerodromu u Gracu. Neki od putnika su do te mere ravnodušni da ih ignorišu. Neki ih čak i teraju s mišlju da su prosjaci. Vojnici pevaju nacionalističke pesme, napadaju osoblje aerodroma i žele da odu u Beč da prime odlikovanja za ratne zasluge. Toj atmosferi horora doprinosi i prigušeno svetlo i minimalistička postavka aerodromske čekaonice od pleksiglasa koja simbolično prikazuje „tanak  zid između prošlosti i sadašnjosti“. Taj zid se ruši grotesknim odnosom živih i mrtvih koji podseća na svojevrsni srednjovekovni dance macabre, kao alegorijski prikaz apsolutne snage istorije koji nikada ne umire.

Pored posebne vizuelne poetičnosti, predstavu odlikuje i statičnost mizanscena, spor tempo i ritmička neujednačenost. Međutim, bez obzira na monotonost koja je prisutna u pojedinim delovima predstave koja ne umanjuje snažan emocionalni i intelektualni naboj autora u efektom ekspresionističkom izvođenju ansambla Šaušpilhausa iz Graca u domišljatoj postavci Ane Badore, ova predstava je izuzetan primer evropskog postdramskog teatra i dobar izbor Jugoslovenskog dramskog pozorišta kojim se opravdava osnovna ideja organizovanog festivala. Ipak je prošlost temelj budućnosti

Kratka biografija 
Rođen 1988. u Beogradu. Osnovne studije pozorišne režije studirao u klasi profesora Ljubiše Ristića. Trenutno na master interdisciplinarnim studijama  na katedri za teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nakon druge godine studija debitovao kao asistent  reditelja Slobodana Unkovskog na predstavi „Život je san“ u Narodnom pozorištu u Beogradu. Od tada sarađuje sa mnogim afirmisanim umetnicima srpske i eksjugoslovenske pozorišne umetnosti. Profesionalno aktivan na polju pozorišne režije, izvršne produkcije, pedagogije, fotografije i esejistike. Kao asistent, sa  profesorom Branislavom Lečićem  vodi dve klase polaznika na odseku za glumu i režiju Lekart edukativnog centra u Beogradu. Član Saveza dramskih umetnika. Živi i radi u Beogradu.
Prošlost nikada ne umire, Prošlost nikada ne umire, Gradski Magazin

O Bojana Djurovic

GiO urednica, mail: bojana.djurovic@gradskimagazin.rs

Proveri takođe

DIS IZABRAO NAJBOLjE PROJEKTE U OKVIRU PROGRAMA PODRŠKE OBRAZOVANjU MLADIH „ZNANjE ZNA BUDUĆNOST 2020“, Gradski Magazin

DIS IZABRAO NAJBOLjE PROJEKTE U OKVIRU PROGRAMA PODRŠKE OBRAZOVANjU MLADIH „ZNANjE ZNA BUDUĆNOST 2020“

Kompanija DIS proglasila je pobedničke projekte u okviru ovogodišnjeg programa podrške obrazovanju mladih u Srbiji …

MANJI PAD TURISTIČKOG PROMETA U JUNU, Gradski Magazin

MANJI PAD TURISTIČKOG PROMETA U JUNU

U periodu januar-jun 2020. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 780.785 turista, što je …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.