Gradski Magazin Kulturno Informativni Internet Portal 
Predstava Providenca Stevana Koprivice po delu A.P. Čehova u režiji Egona Savina gostovaće u subotu 23. maja na Sceni “Ljuba Tadić”.
Produkcija Centra za kulturu Tivat, koja je u oktobru već gostovala u JDP-u, na prošlogodišnjem Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu nagrađena je kao najbolja predstava u celini a Vojin Ćetković je dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje.
Providenca je locirana u Boki Kotorskoj pred početak Drugog svetskog rata. Ovo je priča o čežnji, o bokeškoj melanholiji, o neostvarenim snovima, autodestrukciji, zatomljenoj seksualnosti, ali i vremenu nadolazećeg fašizma.
U predstavi igraju Vojin Ćetković, Nebojša Ilić Cile, Ana Vučković, Mladen Nelević, Jelena Petrović, Dubravka Drakić i Dejan Đonović.
Reč pisca…
… Anton Pavlovič Čehov ponudio nam je savršenu dramsku matricu da na njoj ispričamo priču koja se odmakla od apatije ruskih majura i naslonila na naše, primorske i mediteranske tuge i melanholije. Samo smo, eto, oduzeli primat „bolne ruske duše“ Čehovu i napravili ogled koji dokazuje da je su čežnje i neostvareni snovi, san o lijepom, a nedostižnom, svevremenske i sveprostorne kategorije. Boka Kotorska sapeta brdima klaustofobije suprostavljenim moru otvorenom i širokom, što je samo po sebi fenomenološki agon, imala je ili ima ljude sklone hroničnoj fjaci, depresiji, inertnosti i energijskoj samodestrukciji. Baš onakvi ljudi koji koračaju Čehovljevim komadima, ali mentaltiteski drugačiji. PROVIDENCU, suštinski, od UJKA VANJE razlikuje mentalitet, samim tim i karatkteri glavnih junaka. Shodno mentaliteskoj diferenci specifici akteri PROVIDENCE, prividenja, slutnje, božasnkog znaka, na trenutak povjeruju da u njima postoji neke forca koja će ih potaći da se otrgnu letargiji i osjećanju da su promašili sve što se promašiti može. Naravno, u zabludi su, hroničnoj i neizlječivoj, da će ljubav promijeniti svijet i njihove straćene živote osmisliti i oplemeniti. Ljubav je providenca, a kad providenca pasa ostaju sa hamartijom krivih izbora. Ishodi PROVIDENCE, iako smo poštovali Čehova, nisu kao u UJKA VANJI, u eliptičnoj putanji ponavljanja duranja i tavorenja . Neko će nešto ipak uraditi. U PROVIDENCI postoji subverzivni znak nepristajanja i tu se ona, definitivno i bogohulno odvaja od UJKA VANJE.
