Prozni testament

Promocija proznog testamenta naše velike književnice Svetlane Velmar-Janković

Prozni testament Svetlane Velmar-Janković i nastavak „Prozraka“ biće predstavljen u četvrtak, 27. avgusta od 18 sati u Delfi Caféu u SKC-u.

O knjizi će na promociji govoriti pisac Aleksandar Gatalica, urednik Dejan Mihailović i priređivač Žarko Rošulj.

Kroz nastavak prve knjige „Prozraka“ SvetlanaVelmar-Janković u potpunosti rasvetljava odiseju njene porodice kroz prilike i neprilike novog vremena i novog, socijalističkog režima, gde je bilo malo ili nimalo mesta za pripadnike poražene i omražene građanske klase. Zahvaljujući svojoj mladosti, bolje reći nedužnosti, odličnim ocenama tokom školovanja i rešenosti da svojim radom i upornošću ne odudara od svoje generacije, Svetlana Velmar-Janković uspela je da se izbori za svoje mesto u novom poretku a da se ne odrekne ni svoje prošlosti, ni svojih najbližih.Brojnim esejima,pripovetkama i romanima s velokom ljubavlju izražavala je autentični duh građanskog Beograda.

Prozni testament je pored ostalog, i ispravljanje nepravde i podizanje trajnog literarnog spomenika Vladimiru Velmaru-Jankoviću.

Svetlana Velmar Janković zauzima jedno od prvih mesta u savremenoj srpskoj kniževnosti.Romani poput “Lagum” i “Bezdno” knjige su koje su opus Svetlane Velmar Janković učinile jednim od morfološki najsloženijih opusa u srpskoj književnosti našeg vremena, a spisku značajnih dela treba dodati i knjigu “Kapija Balkana”, kojom je, još jednom, pokazala koliko su Beograd i njegova istorija njena velika opsesija.Ako je Svetlana Velmar Janković vrlo skrupulozan tumač (i kad piše o Svetom Savi, Stefanu Prvovenčanom ili Jefimiji i kad se okrene delima Vidosava Stevanovića, svog mlađeg savremenika), nema sumnje da njen analitički duh posebno živne i zasvetli kad se susretne sa pesnicima na čiji se život naslonio sam udes vremena (Dis, Crnjanski, Rastko Petrović). Ono što povezuje sva prozna dela Svetlane Velmar Janković je nastojanje da se istorijsko gradivo na poseban način pretvori u osnovu priče, svejedno da li je reč o nešto daljoj ili pak o bližoj prošlosti.