Recenzija filma

Recenzija filma: “Marko Kraljević fantastična avantura”

Pošto u pitanju nije klasičan film, bar ne na ovim prostorima, isto tako ni ovo neće biti klasična recenzija, pošto se neću baviti radnjom filma, već suštinom, novinama koje donosi i pokušaću da pojasnim zašto je nephodno imati što više ovakvih priča – makar one bile izvedene na način koji vam se, na prvu loptu, čini neprihvatljivim.

Na samom početku, pojašnjenje :

Ukoliko želite da zaista ovo ostvarenje shvatite onako kako bi trebalo biti shvaćeno, potrebno je da napravite razliku između istorijskog (dokumentarnog) i pseudo-istorijskog (igranog) filma.  Istorijski film pokušava da nam najvernije moguće prikaže neki događaj, prateći do najmanjih sitnica istorijske činjenice.  Sa druge strane, igrani filmovi sa istorijskom tematikom najčešće imaju za cilj da, kroz zabavan i zanimljiv način prikazivanja određenog istorijskog događaja, ljude zainteresuju za sam taj događaj. I ništa više od toga.  Dakle, istorija se uči iz dokumentarnih filmova, igrani služe za razonodu. Ukoliko pri tom inspirišu nekoga da, iz pouzdanijeg izvora od filmskog scenarija, pročita nešto više o toj temi, postignuto je i više nego što je verovatno bilo planirano.

Ok, verovatno vas zanima, koja je to suština koju nam donosi ovaj film, a da nije tu da nas poduči sa istorijske tačke gledišta? Suština ove priče krije se u samom liku Marka Kraljevića, kao mitskoj ličnosti koja u sebi nosi sve vrline srpskog naroda, one koje su, u današnje vreme, na izdisaju. Hrabrost, srčanost, upornost, istrajnost, snalažljivost, šeretski osmeh, prava ljubav, iskrenost, osećaj za pravdu – sve to je deo ličnosti Marka Kraljevića, koji je, u principu, personifikacija zemlje u kojoj smo rođeni, a samim tim i verovanto najbolji pokazatelj nekih vrednosti kojima su naši preci težili.

Mitski Marko Kraljević predstavlja ideal, a to smo, u ovom filmu, i dobili. Junaka koji širom sveta izaziva najveće poštovanje – a izazvati poštovanje kod neprijatelja je mnogo delotvornije nego izazvati strah. Strah je najčešće posledica nepoznatog – za Markovu kako fizičku, tako i mentalnu snagu znaju svi.

Specijalni efekti , kao nešto relativno novo, naročito u filmovima koji se tiču bilo kakve istorijske teme, možda jesu preterani, i možda bi ukupni utisak bio bolji bez njih, ali će relativno mlađoj populaciji svakako biti i više nego zanimljivi, a nisu nešto što narušava ideju filma.

I za kraj, kao zaključak, odgovor na sledeće :

Zašto nam je potrebno što više ovakvih filmova? Na to pitanje, odgovoriću kontrapitanjem – koliko filmova o junacima naših epskih pesama možete nabrojati, što bi rekli, na keca?

Retko kome će pasti bilo šta na pamet, sem filmova „Boj na Kosovu“ i „Banović Strahinja“. Iako sjajni, složićete se da ova dva filma nisu nešto što će pripadnike mlađih generacija zainteresovati za tu temu.  A to i jeste osnovni cilj. Srpski narod ima istoriju koja je, po svom obimu, po „težini“, događajima, zanimljivija od istorije većine naroda sa Starog kontinenta. Pa opet, postoji veliko nepoznavanje iste – nije mali broj srednjoškolaca koji neće umeti da nabroje tri vladara pre 1389. i boja na Kosovu. Broj onih koji znaju njihove titule je još manji. O srpskim carevima da ne pričam.  To nije posledica samo lošeg obrazovnog sistema, već upravo nedostatka tog tipa edukacije u takozvanim „mejnstrim“ medijima (reč „medij“ je iskorišćena u svom pravom značenju, dakle „posrednik“, te se odnosi i na filmove, serije… ne samo na novine).
Što više ovakvih filmova, za posledicu će imati veći krug zainteresovanih za onu istorijski tačnu stranu priče. A istorija se tako čuva. 

Što se tiče ovog filma… da li ga vredi odgledati?

Pa, ukoliko ste spremni na nešto neobično, ukoliko ne očekujete dokumentarni film, i ukoliko poznajete istoriju dovoljno da znate razliku između mitskog Marka Kraljevića, i istorijskog Marka Kraljevića… onda da, svakako preporučujem da odete u bioskop, ima dosta toga da se vidi – od junaštva, preko prijateljstva, do zaista prelepih devojaka i rađanja jedne iskrene ljubavi.
Ukoliko niste spremni da u igranom filmu vidite nešto neobično, ukoliko očekujete da se igrani filmi drži istorijskih činjenica po svaku cenu (one su, uostalom, spevane u pesmama, zar ne?), ukoliko vam između Marka iz legende i Marka iz istorije stoji znak jednakosti, ili ukoliko ste prosto zakeralo koje ništa nastalo van Holivuda ne smatra vrednim pažnje, zarad vašeg mentalnog zdravlja, ostanite kući.

Ionako najavljuju zimu, zašto biste svoje junačke kosti izlagali naporu? Uskoro će ionako opet „Bolji život“ ili „Srećni ljudi“, a vama više istorije, od te dve serije, i nije potrebno.