Kolumna Dimitrije Vojinov: Srpski Newsweek- Vice pisan u redakciji Vremena
Pre nekoliko dana gledao sam film Rosewater poznatog televizijskog autora Jona Stewarta, nama poznatijeg kao američki Kesić. U tom filmu prikazane su muke Newsweekovog novinara Maziara Baharija koji je imao izvesne nesporazume sa iranskim vlastima u vreme predsedničkih izbora na kojima je Musavi tvrdio da ga je Ahmadinedžad pokrao. Bahari je zbog svog izveštavanja završio u zatvoru i srećom danas njegova priča deluje kao jedna fusnota u istoriji stradanja zbog slobode govora.
Drugi film koji mi je pao na pamet posle Rosewatera bio je Primary Colors nedavno preminulog Mike Nicholsa. Taj film snimljen je po knjizi Joe Kleina, novinara Newsweeka koji je pratio Clintonovu kampanju i ona je bila veliko razotkrivanje delikatnih odnosa u kući američkog predsednika. Iako su imena protaonista izmenjena kako film ne bi bio doživljen kao direktna politička kampanja, njegova agenda je bila jasna a aluzije precizne.
Ima još dosta filmova i serija u kojima je Newsweek uzeo učešće, bilo da su inspirisani člancima iz ovog nedeljnika, bilo da se pojavljuje kao radno mesto junaka. Neki novinari ovog lista, najsvežiji među njima je Michael Isikoff, otkrivali su značajne afere, kao što je slučaj Lewinsky ili metodi mučenja u Guantanamo Bayu, a novina se nalazila i pod velikim pritiscima zbog svog navodnog liberalnog stava i pristrasnog izveštavanja u vreme izbora.
Rečju, Newsweek je važna novina čiji se uticaj proširio van sfera medija i ušao duboko u popularnu kulturu. Ovo nije samo nedeljnik već i simbol.
Otud su bila velika očekivanja od srpskog izdanja Newsweeka. Kada se ono konačno pojavilo, podeljeno uz dnevne novine 9. februara 2015. godine, reakcije su mahom bile vrlo negativne.
Umesto prenošenja Newsweekovog standarda izveštavanja na srpske teme i novinare, dobili smo kompilaciju svega onog lošeg i osrednjeg iz naših već postojećih news magazina. Međutim, kada je reč o licencnim medijima, ova vrsta zaprepašćenosti nama nije prvina – slične su reakcije bile i na srpski Vice.
Ipak, Vice sam po sebi zapravo nije puno odstupio od izvornog koncepta zapadne licence i mi smo se suočili sa kulturalnim problemom, kada smo videli standarde Vicea primenjene na naše teme i njihov rečnik preveden na srpski, shvatili smo da tabloidnost, psovke i ulični žargon lakše podnosima kada su primenjeni na inostranstvo i ispisani na engleskom jeziku.
U slučaju Newsweeka međutim izneveren je sam koncept brenda.
Za početak tekstovi su ispisani u maniru klasičnog srpskog novinskog javašluka. Newsweek ipak gaji istraživačko novinarstvo prilagođeno uslovima nedeljnog izlaženja i tiraža, dočim u srpskom izdanju imamo klasičnu formu ispovesti, intervjua koji prikazuje samo jednu zainteresovanu stranu, pa članci u proseku imaju jednog i po sagovornika i nijedan izvor. Ponovo imamo one tipično srpske tekstove bez pominjanja imena, a bez otkrića kakve je nudila Kleinova knjiga.
Dakle, tekstovi ne odaju utisak ozbiljnog rada i traganja za činjenicama. Ako imamo u vidu da je Newsweek editor-based medij, dakle da urednik kroji tekst od materijala koji sakupljaju razni novinari, od kojih je neki i autor teksta, ovo što je objavljeno u prvom broju ima izrazit prozni pečat. Primer je relativno bajata tema Helene, majora Vojske Srbije transseksualca. Ovaj slučaj je već obradila dnevna štampa, pa je Newsweek na neki način mahom sabrao sve ono što je bilo poznato. To bi samo po sebi bilo u redu da rezultat nije krajnje subjektivna ispovest, ponovo tekst bez ijednog imena, bez ijednog sagovornika koji nudi drugi ugao gledanja, a sve to ilustrovano fotografijama koje kao da su snimljene za neki tabloid po nemačkoj licenci čiji je cilj da u svaku temu unese glamur.
Zatim, javlja se senzacionalističko dupliranje tema – ako već imamo provokativnu temu trans-majora, koja je kroz fotografije već glamurizovana i seksualizovana, zašto je potrebno imati i tekst o italijanskim prostitutkama koje su u Švajcarskoj našle dobar poslovni ambijent za legalan rad?
Intervju Tamare Nikčević sa Miljenkom Jergovićem deluje kao press-clipping, pošto je sagovornik već potrošen a tehnika intervjua potpuno identična onoj koju ista ova autorka gaji u Vremenu, sa sve pitanjima punim mitomanije kojim valjda treba da se probudi mitomanija samog sagovornika. Takva tehnika intervjuisanja je potpuno legitimna u srpskim medijima, još od Duge, a danas se gaji i u Nedeljniku, ali nam ne treba Newsweek kao još jedan nosilac istog tog pristupa.
Neke teme su potpuno deplasirane, kao da su nekritički prepisane iz nekog stranog izdanje – recimo raspredanje afere o krađama kosovskih separatista na vlasti prilikom izgradnje autoputa. Srpskom čitaocu takav tekst o ljudima koji su optuženi za trgovinu organima zaista deluje apsurdno. Srpski Newsweek ne samo da ne deluje kao pravilna primena strane licence na našem medijskom tržištu već liči na kompilaciju svega onog najiritantnijeg iz lokalnih news magazina što je i dovelo do potrebe da se kupi strani know how i napravi neka drugačija novina.
Nadam se da će sledeći brojevi biti bolji.
Dimitrije Vojnov
