Šta je za vas sloboda?“ Ostaću slobodan, neću se vezati, važno je samo dobro se zezati!”
U životu sam se mnogo borila za većinu stvari koje sam postigla, počev od poslovnog uspeha do ljubavnih i prijateljskih odnosa. Uvek sam težila nekom miru i slobodi u odnosima, porodici, ali ga nisam pronalazila. Dugo sam išla na psihoterapiju i stalno govorila o nekoj slobodi koja mi je potrebna, sve dok mi se nije desio raskid nedavno, tek sam tada shvatila kojoj slobodila sam težila. Mnogi slobodu posmatraju kao skok sa bandžija u nepoznato prostranstvo i osećaj letenja i strujanja vazduha kroz kosu im omogućava prividni oslobađajući momenat od svega, čak i od života. Da li je zaista potrebno iskakati iz sebe, ostajati u odnosima koji vam ne prijaju, biti deo porodice koja vas ne razume, samo da biste dobili potvrdu da ste vredni, pa makar se ugušili u sopstvenoj tamnici straha. Dakle, kada govorimo o slobodi, govorimo o iskrenoj ljubavi prema samom sebi, prevashodno, a zatim ljubavi prema ostalima koji vas okružuju. Zar to nije najvažnije?Svako ko je ikada bio u odnosu koji mu ne prija je krivio onog drugog što vam ne ide, kako se ne razumete, kako taj neko zapravo ne razume vaše potrebe, a pravo pitanje jeste da li ste vi ikada razumeli sami sebe i razumeli svoje istinske potrebe. Da li ste se zapitali šta je to što je vama potrebno, a da nije rame za plakanje, neko ko će vas bezrezervno slušati i trpeti ili prihvatiti u potpunosti takvog kakav jeste, ma daj! Ni ja nisam moram priznati sve do raskida shvatala koje su moje potrebe, dok nisam počela da se gušim u sopstvenim zabludama iluzije koje sam izgradila iz osećaja usamljenosti ili osećaja straha od samoće, kako vam volja da nazovete?
Poenta moje priče jeste da nije sloboda, neko magično dejstvo koje će vam stvoriti osećaj komfora, gde ćete imati sve vreme ovoga sveta, gde ćete raditi sve što vam padne na pamet bez ikakvog osećaja za druge i svet oko sebe, ako ste je tako zamišljali u velikoj ste zabludi. Sloboda o kojoj ja govorim je ljubav koja vas oslobađa, ljubav prema samom sebi, da prihvatite vi sami sebe bez obzira kakvi ste i kako vas drugi vide. Najvažnije je kako se vi osećate u svojoj koži i kako isijavate u prisustvu drugih. Kako vi utičete na druge, ali ne i šta oni misle o vama. Zar nije oslobađajući osećaj kada ustanete ujutro, popijete kafu na miru, organizujete sebi dan, onako kako vi želite, sa ljudima koje neizmerno volite. U osnovi slobode kojoj težimo je istinska čista ljubav, koju moramo da negujemo u sebi, sve vaše mane i vrline, prgavu narav i loše navike, koje težite da ispravite, jer volite sebe. Ljubav je smisao našeg života, našeg bića, bez nje ne postojimo, ali prevashodno shvatite da ona mora da postoji u vama da bi je drugi videli, osetili, da biste je podelili sa nekim, razmenili iskrene poljupce, zagrljaje. Ljubav ne guši, ne plaši i ne ograničava, ljubav oslobađa!
