Treća epizoda: “Krvavi voz smrti”

Treća epizoda: “Krvavi voz smrti”. Priča o Ramadan Abdel Rahin Mansour-u

Jedna od omiljenih destinacija, ljudi sa ovih prostora, je Egipat. Ne želim da Vas odvraćam od te tvrdnje, samo kad sledeći put budete u zemlji Faraona izbegavajte vozove.  Ramadan Abdel Rahin Mansour bio je još jedan maloletnik koji je napustio svoju kuću u Tanti, severno od Kaira, i pridružio se uličnoj bandi. Takav sled događaja bio je očekivan jer nije imao kud da ode, potpuno sam u velikom gradu. Ozloglašene vođe, videvši njegov ’’talenat’’, učili su ga metodama preživljavanja. Pljačke i nasilje postali su mu svakodnevnica. Kako je vremenom postajao fizički jači borio se za svoje mesto u hijerarhiji bande. Počinje da siluje mlađe od sebe i preti da će ubiti svakoga, ko ga prijavi policiji. Mladi Ahmed Nagui bio je član bande. Omaleni dečak bio je kurir i prenosio najbitnije informacije iz Aleksandrije do Kaira. Naguija je Mensour silovao, nakon čega je ovaj otišao i prijavio ga u obližnju stanicu. Zbog nedostatka dokaza Mensour izlazi iz pritvora i ubija dečaka. Tad zapravo i počinje njegova višegodišnja vladavina. Silovao je dečake a ulazak u tunel je uglavnom koristio za ubijanje dece i bacanje njihovih beživotnih tela iz voza. Priznao je i slučaj mladog Abdela Ngoija. Nesrećno dete tog dana putovalo je vozom sa svojom majkom.

Put do Kaira bio je strahovito dug, tačnije najduži u njegovom životu. Glavni grad Egipta ostao je bez jednog hrabrog putnika. Abdel je, dok je voz bio u pokretu, pokušao da se probije kroz gužvu jer sa druge strane bio je toliko isčekivani wc. Taman kad se činilo da je stigao, zapazi vršnjake kako ga prizivaju da prođe taj vagon i ode u sledeći. Abdel ne sluteći ko se krije iza tih vrata odlazi i vrlo brzo upada u snažne ruke Mensoura. Koji ga odvodi u svoj maskirani deo voza i siluje. Nakon što se iživio nad dečkom uzeo je oštar skalpel i bukvalno ga zaklao pred drugim članovima bande. Prema već uhodanoj praksi telo izbacuje u tunelu i na sledećoj stanici izlazi napolje. Živeo je na relaciji Aleksandrija – Kairo, a nesrećne žrtve je uglavnom pronalazio na ulicama i železničkim stanicama. Imao je specijalan vagon za mučenje i ubijanje dece. Dobio je nadimak ’’Al-Turbini’’, što znači ’’brzi voz’’. Najmoćniji bio je 2006. godine kad je i uhapšen zajedno sa svojim najbližim saradnicima. Prvobitno je bio priveden zbog šest prijava nasilja, međutim ono što je rekao šokiralo je kompletnu javnost u Africi. Priznao je i u detalje opisao smrt preko tridesetoro dece, uglavnom dečaka uzrasta od 10 do 14 godina. Sud u Tanti osudio ga je 2006 godine na smrt vešanjem.

U tom trenutku njegov brat pokušava da mu pomogne da se oslobi optužnice i podiže žalbu, koja na sreću mnogih, je odbačena. Godinu dana kasnije kazna je izvršena. Nakon Mensourove smrti stanovnici Tante su pokušali da komercijalizuju njegovo ime i tako nazvali nekoliko restorana po imenu Al-Turbini. Još uvek ne postoji nikakva pisana forma koja bi nam omogućila drugačiju percepciju života Ramadana Mensuora od one koju ste upravo stekli.