Najnovije Vesti
Leoparda, Trideset godina Leoparda, Gradski Magazin

Trideset godina Leoparda

Trideset godina Leoparda: Dimitrije Vojnov o filmu “Vreme leoparda” Zdravka Velimirovića.

Konačno sam pogledao Vreme leoparda Zdravka Velimirovića. Posle specijalne operacije nabavke koja nije bila nimalo jednostavna, drago mi je što ovaj film ne samo da je onoliki kuriozitet koliki sam mislio da će biti već srećom NIJE ISKLJUČIVO kuriozitet.

Stvarno je šteta što su naši filmovi toliko nemarno čuvani, i što mnogi među njima nemaju digitalno izdanje. Doduše, ako uzmemo u obzir da su i oni najpopularniji bez restauracije samo bačeni na digitalne nosače, možda treba da budemo srećni što neke raritetnije imamo u bilo kakvoj formi. Uostalom, i holivudski studiji su poznati po tome da su deo svoje produkcije u međuvremenu izgubili, ali danas veliki studiji ipak imaju procese digitalizacije i izdavanja malih tiraža DVDova sa retkim i starim naslovima, kao što je recimo aktivnost Warnerove etikete Warner Archive.

U konkretnom slučaju Vremena leoparda reč je o naslovu koji bi mogao biti zanimljiv ne samo proučavaocima jugoslovenske kinematografije već i onima koje zanimaju antikolonijalni ili afrički film. No, možda je činjenica da je najkrupniju nagradu osvojio na festivalu u Pjongjangu bila svojevrsna najava njegove izolacije i potonuća u opskurnost.

Naime, Velimirović je snimio prilično solidan film, naročito ako imamo u vidu da je radio sa glumcima-naturščicima u kinematografiji koja je bila u povoju a ni do danas nije znatno napredovala. Film je nastao po ideji Liciana Azeveda, doajena afričkog i osnivača mozambičkog filma a scenario su uz Luisa Patriquima radili Zdravko Velimirović i Brana Šćepanović.

Prvi element po kome je ovaj film autentičan je svakako Mozambik. Film je sniman na mozambičkim lokacijama sa mozambičkim naturščicima i crne i bele puti. Ideja je bila da Velimirović izveze svoj know how u narodnooslobodilačkom filmu. U krajnjoj liniji, ovde je imao jedan tipičan zadatak, sličan Gillu Pontecorvu u Il battaglia del Algeri. Naravno, ne pokušavam da poredim Velimirovićev domet sa Pontecorvovim remek-delom iz 1964. godine ali mogu reći da se u Vremenu leoparda nimalo nije obrukao. Ako imamo u vidu glumce naturščike i ogromnu količinu sadržaja i u pripovedačkom i u ideološkom smislu koja se morala sliti u ovaj film, rekao bih da su Zdravko i ekipa uradili solidan posao.

Dijalozi u kojima borci elaboriraju svoje motive, stavove i namere, prema sebi i drugima, razdvajaju belaca od kolonizatora; i s druge strane same kolonizatore koji se dele na rođene Portugalce i starosedeoce; nisu onoliko neprijatni koliko su mogli biti niti patetični kao u brojnim partizanskim filmovima sličnog profila. Naravno, ima tu sporadičnih iskliznuća ali ništa previše sporno.

Isto važi i za emocije koje se moraju stvoriti prema borcima za slobodu odnosno prema kolonizatorima. Portugalci jesu prikazani kao sistemski rasisti koji ne haju mnogo za civilne žrtve prilikom gušenja pobune ali ipak nisu prikazani kao nacisti, između ostalog zato što film u sebi nosi internacionalističku antikolonijalnu notu i nije koncipiran kao mozambički nacionalistički film sa rasnom predrasudom.

Temeljna postavka da se kao vođe u sukobu nađu dva druga iz detinjstva funkcioniše mnogo bolje nego što sam očekivao, između ostalog i zato što je vođena sa dosta takta.

Drugi element po kom se ovaj rad iz 1985. izdvaja jeste to što je reč o ratnom filmu smeštenom u 1971. godinu (oslobodilački rat je trajao od 1964. do 1974. godine) dakle reč je o relativno savremenoj temi. U jugoslovenskom filmu, sve do raspada države i sukoba koji su tada nastupili, praktično nije bilo filmova o većim oružanim sukobima smeštenim u savremeni ambijent.

Scene borbe su realizovane vrlo dobro i sigurno. Velimirović je doduše bio umešan u neke od zanimljivijih partizanskih filmova, kao što je recimo sovjetska koprodukcija Provereno-nema mina sa visokoestetizovanim akcionim prizorima ali njegova inscenacija podjednako funkcioniše i sa kalašnjikovima u rukama pobunenika. Rekonstrukcija sukoba je prilično verna, a film je imao nesebičnu podršku mozambičkog ministarstva odbrane i to je dobro iskorišćeno na ekranu.

Neki savremeni teoretičari smatraju da je Velimirovićev film mnogo bliži kolonijalnom filmu nego umetničkim formama koje su nastajale uporedo sa ovom borbom koju karakeriše velika količina snimljenog materijala i uključivanje filmskih autora. To je tačno u izvesnom pogledu, Velimirović ima zapadnu fascinaciju egzotikom i društvenim ustrojstvom koje je zatekao u Mozambiku, a kao autor je sklon konvencionalnijem narativnom izrazu.

Antikolonijalna borba u Mozambiku ispraćena je vrlo obimnom filmskom produkcijom. Pobunjenici su zahvaljujući marksističkom obrazovanju bili svesni značaja filma, pravili su dosta beleški a po ideološkoj liniji privukli su pažnju značajnih filmskih autora kao što je bio Jean Luc Godard, recimo. Pored dokumentarnih filmova, nastajali su i filmovi koji su umetnički oblikovali materijale vezane za borbu i Mozambik u celini. Marksističko usmerenje je podrazumevalo i spregu sa umetničkom avangardom pa ne čudi da se Velimirovićev konvencionalni pristup posmatra i kao preterani upliv glavnotokovske estetike koja ne unapređuje revolucionarni umetnički izraz.

Međutim, kodovi kojima se Velimirović služi čine da Vreme leoparda bude komunikativan film koji se može bez velike kompromitacije i vrlo jasno preneti osnovne parametre mozambičke borbe za slobodu stranom gledaocu. U tom smislu, sasvim je sigurno da pojedini autori koji su snimali filmove o događajima u Mozambiku imaju jaču galerijsku vrednost ali Velimirović je odličan za rad na terenu i dan-danas se bez stida može prikazati njegov film na bilo kojoj televiziji.

Ono što je naročito zanimjivo jeste da trideset godina kasnije, prostor bivše Jugoslavije stoji kao manja ili veća kolonija, a 1985. smo pravili filmove sa osećajem superiornosti, kao da nam se ovo što danas proživljavamo nikada neće desiti, i kao da smo sada mi pozvani da druge učimo slobodi. Četiri godine posle ovog filma srušio se i mozambički revolucionarni projekat, a otprilike u isto vreme i naš.

Zato je možda sećanje na ovaj film i važnije nama nego njima.

 Dimitrije Vojnov

O Gradski Magazin

Proveri takođe

knjige a, Promocija knjige “Neki drugi život” Jelene Bačić Alimpić, Gradski Magazin

Promocija knjige “Neki drugi život” Jelene Bačić Alimpić

Promocija jubilarne desete knjige Jelene Bačič Alimpić „Neki drugi život“ održaće se u utorak 7. …

Scena, BEOGRADSКA LETNJA SCENA 2020, Gradski Magazin

BEOGRADSКA LETNJA SCENA 2020

Počinje prodaja ulaznica i na blagajni Stadiona Tašmajdan! Posle višemesečne pauze, sva beogradska pozorišta, pozorišta …

Leave a Reply

Your email address will not be published.