Najnovije Vesti
Umetnost koja oslobađa i leči, Gradski Magazin

Umetnost koja oslobađa i leči

Pozorište: Umetnost koja oslobađa i leči

Pozorište. Jedina umetnička tvorevina, koja više vredi od bilo koje poslastice, markirane tašne ili cipela. Naravno, ima i onih koji se neće složiti sa mnom, ali to je stvar ličnog izbora i ukusa. Zašto odlučih da pričam na ovu temu?A, da…Odrasla sam u radničkoj porodici, što znači da nisam imala od koga da vidim, kako je to igrati na daskama koje život znače. Prvu ljubav prema pozorištu sam osetila sa 14. godina i od tada sam navučena na tu drogu, zvanu gluma. Pozorište kao građevina, nekome možda ništa ne znači, ali zato kada jednom uđete u magičan svet predstava, koje se u njemu izvode postaje vam duševni lek.

Pozorište, Umetnost koja oslobađa i leči, Gradski Magazin

Sećam se kada sam prvi put stala na pozornicu, svetla su bila uperena u mene, polaznici su sedeli iza mene, a ja sva ponosna recitovala “ Sedam gotovana ”.  Od treme sam jedva izrecitovala celu pesmu, ali kada sam završila, dobila sam aplauz u znak dobrodošlice. Osećaj je bio neponovljiv. Nisam shvatala gde sam to bila primljena, šta me očekuje, samo sam bila jako uzbuđena i znala sam da želim da ostanem na pozornici večno. Predstave su se nizale iz godine u godinu, igrala sam i sporedne i glavne uloge, ali se moj osećaj lepote igranja i opijenosti na pozornici nije promenio, ni do dana današnjeg. Bilo je momenata koji su me dizali do nebesa, ali i spuštali do dna. Gluma je surova profesija, ne može se svako baviti njome. Lepota se ogleda u toj surovosti, a to je da najhrabriji opstaju. Kada kažem najhrabriji, govorim o upornosti koja je neophodna u svetu umetnosti, gde granice vaše kreativnosti ne postoje, već samo vaši alati, vaše umeće i talenat. Ljudi koje sam na tom putu upoznavala su bili ponekad surovi, ponekad divni, a uglavnom neobični, jedinstveni.

Mnogo toga sam naučila na daskama koje život znače, odrasla, sazrela i izlečila se od svih bolesti, ali uspela da zadržim dete u sebi, koje mi omogućava da se osećam slobodno. Pretpostavljam da je tako i sa drugima koji vole pozorište. Nemojte mi reći da idete da biste izgubili kojih sat vremena i platili kartu tek tako. Znam da idete da osetite tu katarzu, koja će iz vas izvući najdublje zakopane emocije, zalečiti vaše rane i osloboditi vas muka, makar i na sat vremena. Lepota pozorišta se ogleda upravo u toj večitoj igri, gde su životne priče i situacije tu da bi se posmatrale bez osuđivanja. I tada makar na minut ili dva postajete svedok nečijih grešaka, sukoba, preljube, ali tada imate svu slobodu da percipirate odnose na svoj jedinstveni način, a da se ni jednog trenutka ne osećate sputano, ugušeno. Pozorište vam dozvoljava da vi budete vi, a da  toga niste ponekad ni svesni. To je mala tajna pozorišnih umetnika, koja leči i oslobađa.

O Jelena Filipović

Proveri takođe

knjige a, Promocija knjige “Neki drugi život” Jelene Bačić Alimpić, Gradski Magazin

Promocija knjige “Neki drugi život” Jelene Bačić Alimpić

Promocija jubilarne desete knjige Jelene Bačič Alimpić „Neki drugi život“ održaće se u utorak 7. …

Scena, BEOGRADSКA LETNJA SCENA 2020, Gradski Magazin

BEOGRADSКA LETNJA SCENA 2020

Počinje prodaja ulaznica i na blagajni Stadiona Tašmajdan! Posle višemesečne pauze, sva beogradska pozorišta, pozorišta …

Leave a Reply

Your email address will not be published.