Vlada Divljan, odlazak velikog muzičara.
Sada već davne 1981. godine grunuše poput gromova neke pesme tada mladih momaka, pesme koje su bile simbol muzičke revolucije, simbol novog načina razmišljanja mladih, simbol promene, pesme koje danas zauzimaju kultni status predstavljale su temelj za dalji razvitak popularne muzike i kulture na prostorima bivše Jugoslavije. “Plamene zore bude me iz sna, fabrička jutra, dim iz dimnjaka, pesma se ori, mladi radnici, čelična jutra, hitam fabrici…” su samo neki od stihova koji su bili prekretnica u rok muzici Srbije i bivše Jugoslavije i stihovi koje skoro svi danas znamo naizust.
Jedan od glavnih “krivaca’’ u nastajanju pesama Maljčiki, Plastika, Amerika bio je i on ; beogradski mangup, šmeker i dečak u telu odraslog čoveka koji se jasno i glasno muzikom Idola, a kasnije samostalno ušetao u živote mnogih generacija, ali je nažalost sve nas prerano, tiho i neprimetno napustio. Veliki Vlada Divljan, 5. marta 2015. godine napustio je ovozemaljski svet i preselio se pod svodove besmrtnih legendi. Šta reći o jednoj takvoj veličini i čoveku koji je mnogo zadužio različite uzrazste svojom muzikom i tekstovima, koju je opet nesebično ostavio svima nama u amanet! BRAVO i HVALA PUNO MAJSTORE! Najpre, jedno veliko hvala u ime mojih vršnjaka za divne trenutke detinjstva koje si nam omogućio u onako teškim vremenima kroz albume Rokenrol za Decu i Rokenrol Bukvar, što si nas na neki način vaspitao i učio pravim vrednostima kroz pravu muziku.
Umetnost Vladinog iskrenog izražavanja kroz savršenu baritonsku boju glasa, smirenost, staloženost su najveći otisci i kratke crte kojima na jednostavan način možemo opisati ogroman opus Vladine besmrtne muzike, dok je ljubav činila taj glavni tajni satojak lirike kojom se obraćao svojoj mnogobrojnoj publici. “Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama kroz noć, ja ljubavi našoj ne vidim kraj da će doć.” Svojim stvaralaštvom nam je dočarao klubove, svirke, asfalt Beograda 80ih godina prošlog veka, u koji se veoma lako možemo “preseliti” slušanjem i đuskanjem, jednom rečju uživanjem uz hitove poput Zašto su danas devojke ljute, Ona to zna, Malena, Retko te viđam sa devojkama… Taj “idolski” period ga je ovenčao sa četiri albuma: Paket Aranžman, Odbrana i Poslednji Dani, Čokolada i Šest Dana Juna.
Nakon razlaza Idola, 90ih godina započinje karijeru kantautora i izdaje četiri samostalna albuma. Bez obzira što je od 1999. godine živeo u Beču, nije prestajao da se bavi onim što najbolje zna i ume, a to je – muzika! Pa, i tada je naše živote obogaćivao kvalitetnom muzikom, dobrom pesmom i još boljim tekstom. “Tek neko tamo čuo je moj glas, i ulice su zasjale na čas i preda mnom stvorila se ti da me povedeš.” Prethodnih godina snimao je i nastupao sa Ljetno Kino Big Bendom. A, svoj poslednji koncert u Srbiji održao je na prošlogodišnjoj zaječarskoj gitarijadi.
Muzički velikan kakav je Vlada Divljan, koji je ostavio neizbrisiv trag u muzici ovih prostora, svakako već sada nedostaje, ali će njegova muzika i dalje trajati, nadahnjivati nove generacije i na sebi svojstven način približavati prošlost, sadašnjost i budućnost…
