Nema razloga da ovu priču započinjem bespotrebnim uvodima o Novoj Godini, koja samo što nije jer to svi znamo. Svi već uveliko pričaju o tome gde će se provoditi i sa kim, šta će obući i ostalo. Sve sto bih ja želela jeste da ukoliko se opet nađem na pakleno dobroj zabavi za najluđu noć, tu istu noć ostanem budna i svesna.
Doček 2014 godine kao i prethodnih godina, sneg me nije obradovao jer ga nije ni bilo. Oko podneva sam se dogovorila sa društvom da se nađemo kod drugarice i popijemo flašu tekile. Kanije tog dana navukla sam farmerke, čizme i majicu u nadi da ukoliko ne budem previše očekivala, provod je zagarantovan.
U stanu na Dorćolu, počeli smo sa tekilom nemajući plan šta ćemo kada je dotučemo. I kako to obično biva kada se ljudi opiju i otvore dušu, sve se svodi na prepričavanje i slušanje priča, koje smo u dobro poznatom društvu, svi već čuli. Činilo se da ćemo sledeću godinu dočekati upravo u tom stanu, izljubiti se i vratiti svojim kućama.
Sve dok nekom nije zazvonio telefon. Drug od druga, pozvao je našeg druga, a sa njim i sve nas na neku kućnu žurku. Izbavljeni iz kandži dosadne sedeljke, jednoglasno smo odluči da… IDEMO!
Seli smo u taxi, stigli na nepoznatu adresu i žurka je mogla da počne. Vrata nam je otvorila devojka u suknji, koja je bila toliko kratka da su joj se videle podvezice. Pretpostavljam da joj to i bila namera. Smestili smo se za šank u kuhinji i nastavili sa pićem.
Oko nas su svi već bili uveliko pijani, veseli i zaljubljeni. Većinu ljudi koji su uveličali ovaj doček bili su imućni klinci ,,pusteni s lanca“. Devojke koje su izgledala kao da su se prerušile u prijateljice noći i momci koji nisu mogli da skinu pogled sa njih.
Posmatrala sam kako se bacakaju po stanu, kikoću i polivaju skupocenim viskijem. U tom vrtlogu ludila i bluda nisi mogao da znaš ko se sa kim ljubaka i ko kome uvlači ruke ispod bluze. Na kauču pored mene, dvoje ljudi izgaraju od zelje jedno za drugim. Dok su u nekom polusedećem-poluležećem položaju, njegova ruka miluje njenu butinu preko iscepanih čarapa, penjući se sve više ka suknjici koja jedva pokriva njene genitalije. Ljubili su se kao da će se progutati.
Dobro, makar je njima lepo, mislim u sebi i nadam se da će se ubrzo povući sa tog bludnog kauča u neku drugu sobu. Tada ću ga ja zauzeti i komirati se. Ubrzo su se moji snovi i realizovali. Napaljeni par je otišao da kruniše svoju vezu ili šta god da je to bilo, a ja sam se skupila na kauč. Taman što sam sklopila oči sa zeljom da prespavam sve ovo prilazi mi tip. Visok je oko dva metra, duge crne kose i brade, obučen u majicu sa natpisom ,,Metalica”. Nije da imam nešto protiv metalaca ali jednostavno nisam bila raspoložena. Dok se trudio da započne razgovor zbunjeno sam ga gledala i obratila mu se recima ,,Parle vous France“? Kao što sam i pretpostavila odustao je, a ja sam mogla da na miru da uživam “sama” sa sobom.
Ne znam koliko dugo sam bila snu koji je došao kao posledica napijanja alkoholom, dok me drug nije probudio rečima. “Sofija je popila neku drugu čašu sa stola, moramo u urgentni”. To me je vratilo u stanje budnosti. Sofija je sedela izbuzemljena i uplašena nemajući pojma šta ju je snaslo. Nikada ranije nije eksperimentisala, a nije ni da je sada želela. Neko je ostavio času vodu u kojoj je bila mdm-a, i nesrećnica je to sručila u sebe. Obukli smo jakne i napustili sodomu i gomoru. Oko nas u stanu ljudi i dalje nisu odustajali željni dobre zabave. Kažu mi da su pokušavali da me probude i čestitaju Novu Godinu, ali sam ja to uporno odbijala.
Kažu da se nikada nisu tako dobro proveli i ispričali mi niz ludih događaja, koji se završio sa ovim nesrećnim u kom smo poveli Sofiju put urgentnog. Negde na pola puta, između žurke koju nisam ispratila i urgentnog, Sofija se sabrala i odlucila da preskočimo novogodišnje jutro u bolnici sa rečima ,,Ipak sam dobro, ajmo kuci “. I tu se ova avantura završila. Razišli smo se. Oni prepuni utisaka, ona izdrogirana, a ja .. kao da se nista nije ni desilo.
Ko zna zašto je to dobro. Možda bih i ja ovako nemarna, u svom tom ludilu posegla sa časom vode, koja nije obicna časa vode. A znajući sebe, verovatno bih se našla u paranoji i pomislila da ću umreti. Izgleda da nije dobro ni kada vam je previše dobro, jer kako kaže ona stara poslovica…”Od igračke do plačke, linija je tanka”.
