“Kupite mi jednog dečka” je moja priča o Novoj godini i tradiciji davanja i poklanjanja
Svake godine, sredinom decembra, počinje novogodišnja euforija. Dok se pripreme za najluđu noć polako privode kraju, a atmosfera postaje sve toplija, ja i dalje ne znam gde ću sa kim ću.
Jedna sam od onih koji uživaju u spontanim stvarima. Izlascima koji počinju rečenicom: ,,Ne ide mi se nigde večeras’’, a završavaju, odnosno ne završavaju, do sledećeg popodneva. Jer najlepše je kada je neplanirano. Tim motom se vodim i za Novu godinu. Svake godine.
Jedno je sigurno, počeću sa timom koji pobeđuje, poznatiji kao ,,paklena petorka’’. Tim sastavljen od meni najdražih osoba i najbližih drugarica.
I kako to obično biva, veče ćemo započeti lepe a same. I to je to, što se plana tiče.
Dok me one, kao i brojni članovi uže familije pitaju, šta hoćes da ti kupimo za Novu godinu, najradije bi im na to pitanje odgovorila: “Kupite mi jednog dečka”. Treba samo da bude interesantan a normalan. Nije potrebno ni da bude lep, jer po onom starom izlizaniom klišeu, verujem da prava lepota dolazi iznutra. Nije neophodno ni da bude bogat, jer ko je danas bogat u zemlji Srbiji, a da nije kriminalac, što u izbegavam,u najširem luku. Ne mora ni da bude fakultetski obrazovan, kod nas diploma nije stvar intelektualnog prestiža. Sve što je potrebno za meni idealnu, jaču polovinu, jeste psihički zdrav i pomalo luckast momak.
Ima li ičeg lepšeg od poljupca u ponoć i misli da ćete prve čestitke razmeniti sa svojim dečkom. Prema starom verovovanju, onaj sa kime uđes u Novu Godinu, biće osoba koja će tokom cele godine biti uz tebe.
Iskreno, nisam toliko naivna da verujem u te zablude, jer tempo koji nameće brz i moderan način života, ne dozvoljava nam da znamo gde ćemo biti sutra, a komoli sa kim. Ali, na nama ostaje da se trudimo, da nama drage osobe uvek držimo blizu. Da ih čuvamo i gradimo odnose, koji neće pasti sa neba. Kazu, bezuslovna ljubav ne postoji.
Ukoliko neko zna gde se može pazariti jedan fin i pošten mladić, neka javi. Jedino što mi je sigurno jeste da ću se nakon najluđe noći probuditi u toploj porodičnoj atmosferi, a ispod male jelke čekace me poklon od ,,Deda Mraza”. Mozda to i ne bude princ na belom konju, ali dovoljno je što će biti pazljivo spremljen, umotan u dobro poznatu crvenu vrećicu.
Kako nikada nisam odrasla, znam, da ću u njemu naći brdo slatkiša i kojekavih vragolija, zbog kojih i dalje verujem u čuda. To će biti poklon moje majke. Poklon prepun ljubavi i žebnje koju će ona pokušati da sakrije na svom licu, dok ga ja budem otvarala.
To je ipak jedina bezuslovna ljubav na celom svetu.
